Page 130 - Alhemičar

– Био си добар човек – рече му анђео. – С љубављу
си проживео живот и достојанствено си умро. Сада
могу да ти испуним сваку жељу.
– И живот је био добар према мени – узврати старац.
– Кад си ми се појавио у сну осетио сам да моји напори
нису били узалудни. Зато што ће стихови мога сина
остати међу људима током наредних векова. Ништа не
желим за себе; мада се сваки отац поноси када види да
је неко кога је одгајао као дете и васпитавао као
младића постао славан. Само бих желео да сазнам које
ће се то речи мога сина сачувати у далекој будућности.
Анђео је ставио старцу руку на раме и обојица су
доспели у далеку будућност. Нашли су се на једном
широком простору препуном људи који су говорили
неки страни језик.
Старцу су потекле сузе од радости.
– Знао сам да су стихови мог сина песника добри и
бесмртни – рече он кроз сузе анђелу. – Кажи ми, молим
те, коју његову песму ови људи понављају.
Анђео онда нежно приђе старцу и седоше на једну од
клупа које су се налазиле на том огромном простору.
– Стихови твог сина песника били су веома омиљени
у Риму – рече анђео. – Они су се свима свиђали и
разонодили су их. Али када се завршила Тиберијева
владавина, ти стихови су заборављени. Ово су речи твог
сина који је постао војник.
Старац је изненађено погледао анђела.
– Твој син је отишао у једно удаљено место и постао
је центурион. И он је био добар и праведан човек.
Једнога дана, један од његових робова се разболео и
нашао се на самрти. Твој син је, онда, сазнао за неког
рабина који је лечио болеснике и пешачио је данима и
данима да би пронашао тог човека. Док га је тражио,
открио је да је човек кога тражи, Син Божји. Сретао је и
друге људе које је овај излечио, прихватио је његово

130