Page 129 - Alhemičar

– Али ја идем у потрагу за својим благом – рече
младић. – Сада сам близу њега!
– И сигуран сам да ћеш га наћи – рече Алхемичар.
– Онда, чему ово?
– Зато што си већ два пута, од лопова и од генерала,
изгубио новац који си зарадио на свом путу. Ја сам
један стари сујеверни Арапин и верујем у пословице
свога народа. А једна пословица каже:
„Све што се једном деси, не мора се никад поновити.
Али све што се деси два пута, десиће се сигурно и трећи
пут.“
Сваки је узјахао свога коња.

•

– Хтео бих да ти испричам једну причу о сновима –
рече Алхемичар.
Младић му се приближи са својим коњем.
– У старом Риму, у доба императора Тиберија, живео
је један веома добар човек који је имао два сина: један
је био војник, и када је ступио у војску послали су га у
најудаљеније крајеве Царства. Други син је био песник
и цео Рим се одушевљавао његовим лепим стиховима.
Једне ноћи старац је уснио сан. Један анђео му се
приказао и рекао му да ће речи једног од његових
синова наредне генерације у читавом свету понављати и
памтити. Старац се пробудио захвалан и уплакан те
ноћи, јер му је живот великодушно открио нешто чиме
би се сваки отац поносио.
Није дуго потрајало, старац погибе покушавајући да
спасе једно дете испод точкова неке кочије. Како је
читавог живота био добар и праведан човек, отишао је
право на небо и тамо је срео анђела који му се јавио у
сну.

129