Page 132 - Alhemičar

су исто тако поступили, који су отишли у потрагу за
далеким земљама или за лепим женама, сукобљавајући
се с људима свога доба, с њиховим мишљењима и
предрасудама. Читаво то време причало је о
путовањима, о открићима, о књигама и о великим
променама.
Када је кренуо уз једну дину – и баш у том тренутку
– срце му је дошапнуло на уво: TПрипази на место где
ћеш заплакати. Јер на том месту сам ја, и на том
месту је твоје благо.T
Младић је наставио да се полако пење уз дину. На
небу, посутом звездама, поново је сијао пун месец;
месец дана су путовали пустињом. Месец је осветљавао
и дину, и у тој игри сенки пустиња је изгледала као
валовито море, што је младића подсетило на дан када је
пустио коња да слободно крене у пустињу, дајући тиме
прави знак Алхемичару. Најзад, Месец је осветљавао
тишину пустиње и путовање људи који трагају за
благом.
После неколико минута, када је стигао на врх дине,
његово срце је подскочило. Обасјане пуним месецом и
белином пустиње, пред њим су се свечано и
достојанствено уздизале Пирамиде Египта.
Младић је пао на колена и заплакао. Захваљивао је
Богу што је поверовао у своју Личну Легенду, што је
срео једног краља, једног трговца, једног Енглеза и
једног Алхемичара. А изнад свега зато што је срео једну
жену пустиње, која га је навела да схвати да Љубав
никада неће одвојити човека од његове Личне Легенде.
Многи векови египатских Пирамида гледали су
младића с висине. Да је пожелео, могао је одмах да се
врати у оазу, да узме Фатиму и живи као обичан чувар
оваца. Јер и Алхемичар је живео у пустињи иако је знао
Језик Света, иако је умео да олово претвори у злато.
Није био дужан да било коме приказује своје знање и

132