Page 133 - Alhemičar

умеће. Док је ишао у правцу своје Личне Легенде
научио је све што је требало и проживео је све што је
сањао да ће проживети.
Али стигао је до свог блага, а једно дело је потпуно
само онда када се достигне циљ. Ту, на тој дини, младић
је заплакао. Погледао је у тле и видео да, тамо где су
пале његове сузе пролази скарабеј. Док је боравио у
пустињи, научио је да је у Египту скарабеј симбол Бога.
Био је то још један знак. И младић је почео да копа,
претходно се присетивши Продавца Кристала; нико
неће успети да сагради Пирамиду у свом дворишту, па
макар гомилао камење целог живота. Младић је на
означеном месту копао читаву ноћ, али без успеха. С
висине Пирамида векови су га ћутке посматрали. Али
младић није посустајао: копао је и копао, борећи се с
ветром, који је много пута враћао песак натраг у рупу.
Руке су му се умориле, затим их је израњавио, али је
веровао своме срцу. А његово срце му је рекло да копа
тамо где кану његове сузе.
Изненада, када је покушавао да извади неко камење
на које је наишао, младић је зачуо кораке. Неке
прилике му се приближише. Стајале су наспрам
месеца, тако да младић није могао да им види ни очи
ни лице.
– Шта ту радиш? – упита једна од сподоба.
Младић не одговори. Али осетио је страх. Управо је
требало да откопа благо и због тога се уплашио.
– Ми смо избегли због рата племена – рече друга
сподоба. – Хоћемо да знамо шта ту скриваш. Треба нам
новац.
– Ништа не скривам – одговорио је младић.
Али једна од придошлица га дограби и извуче из
рупе. Други је почео да му претреса џепове. И
пронашао је комад злата.

133