Page 41 - Alhemičar

никад га више неће заборавити. Сетио се сабље – скупо
га је коштало то што је мало гледао у њу, али до тада
ништа слично није видео. Изненада је осетио да на свет
може гледати као сирота жртва једног лопова или као
авантуриста који тражи скривено благо.
TЈа сам авантуриста који тражи благоT, помисли пре
него што ће, исцрпљен, заспати.

•

Пробудио га је неки човек тапшући га по леђима.
Заспао је насред пијаце, а живот на њој управо је
поново почињао.
Погледао је око себе тражећи своје овце и схватио да
се налази у другом свету. Уместо жалости осетио је
срећу. Није више морао да иде у потрагу за водом и
храном; могао је да настави потрагу за благом. Није
имао ни пребијене паре у џепу, али му је остала вера у
живот. Претходне вечери је одлучио да буде
авантуриста сличан личностима из књига које је имао
обичај да чита.
Кренуо је тргом без журбе. Трговци су подизали
шатре; помогао је једном колачару да подигне своју. На
лицу тог колачара био је другачији осмех: био је
радостан, отворен према животу, спреман да започне
још један леп радни дан. Био је то осмех који га је на
неки начин подсећао на старца, оног старог и
тајанственог краља којег је упознао. TОвај колачар не
прави колаче зато што жели да путује или што жели да
се ожени ћерком неког трговца. Овај колачар прави
колаче зато што то волиT, помисли младић,
приметивши да може да ради исто што и старац – да
зна да ли је неки човек близу или далеко од своје Личне
Легенде. Требало га је само погледати. TБаш је лако, а
никада то нисам приметио.T

41