Page 65 - Alhemičar

Све се то дешавало из једног јединог разлога: без
обзира колико кругова морао да направи, караван је
настављао увек у истом правцу. Пошто би савладао
препреку, караван би се опет усмерио према звезди
која је означавала положај оазе. Чим би путници
изјутра угледали ту јасну звезду на јутарњем небу,
знали су да она означава место где има жена, воде,
урми и палми. Само Енглез није ништа примећивао:
највећи део времена проводио је загњурен у своје
књиге.
И младић је имао књигу коју је покушао да чита још
током првих дана пута. Али чинило му се да је много
занимљивије посматрати караван и слушати ветар. Чим
је боље упознао своју камилу и везао се за њу, бацио је
књигу. Представљала је непотребан терет, мада је
младић почео сујеверно да верује да увек кад је отвори,
дође до неког значајног сусрета.
Полако се спријатељио с камиларем који је стално
ишао поред њега. Ноћу, када би се окупили око ватре,
имао је обичај да камилару прича своје пастирске
доживљаје.
Приликом једног од тих разговора камилар је почео
да прича о свом животу.
– Живео сам у једном месту близу Каира – причао је.
– Имао сам своју башту, своју децу и живот који се не
би променио све до моје смрти. Једне године, када је
берба била обилнија, кренули смо сви у Меку, и ја сам
испунио једини задатак који ми је у животу још био
преостао. Могао сам да умрем у миру и то ми се
допадало.
Једног дана земља је почела да се тресе и Нил се
излио из свог корита више него обично. Коначно се и
мени десило оно што сам веровао да се дешава само
другима. Моји суседи су се бојали да ће у поплави
изгубити своје маслине; моја жена се плашила да ће

65