Page 67 - Alhemičar

После извесног времена, Енглез је упитао има ли
опасности.
– Онај који крочи у пустињу не може се вратити –
рече камилар. – Пошто не можемо да се вратимо,
једино морамо бринути како да што безбедније
наставимо напред. Све остало је ствар Алаха,
укључујући и опасност.
И заврши изговарајући тајанствену реч: TМактубT.
– Треба да посветите више пажње караванима – рече
младић Енглезу, пошто се камилар удаљио. – Они често
иду около наоколо, али увек настављају у истом правцу.
– А ти би требало више да читаш о свету – одговорио
је Енглез. – Књиге су исто што и каравани.

Огромна група људи и животиња почела је брже да се
креће. Поред тога што су дане, као и иначе, проводили
у тишини, сада су и ноћу, окупљени око ватре, ретко
размењивали по коју реч. Једног дана, вођа каравана је
чак забранио да се пале ватре да не би скретали пажњу
на себе.
Путници су почели да постављају животиње у круг у
чији центар би полегали, настојећи да се заштите од
ноћне хладноће. Вођа је почео да поставља наоружане
стражаре око места где су ноћивали.
Једне од тих ноћи Енглез није успео да заспи. Позвао
је младића и почели су да шетају динама које су се
налазиле у близини логора. Те ноћи је био пун месец и
младић је Енглезу испричао све о себи.
Енглеза је одушевила прича о радњи која је почела
да напредује пошто се младић у њој запослио.
– То је принцип који покреће све ствари – рече. – У
Алхемији се то зове Душа Света. Када нешто желиш из
свег срца, ближи си Души Света. Она је увек позитивна
сила.

67