Page 66 - Alhemičar

децу однети вода. А ја сам се уплашио да ће бити
уништено све оно што сам стекао.
Али није могло ништа да се учини. Земља је постала
неупотребљива и ја сам морао да пронађем нови начин
како да преживим. Сада сам камилар. Тада сам схватио
реч Алахову: нека се нико не боји непознатог, јер сваки
човек је способан да освоји све оно што жели и што му
је потребно.
Једино се плашимо да ћемо изгубити оно што
имамо, било живот, било њиве. Али тај страх пролази
када схватимо да су наша историја и историја света
написане истом руком.

•

Понекад би се, током ноћи, срела два каравана. Увек је
један од њих имао оно што је требало другоме, као да је
стварно све било написано једном истом Руком.
Камилари су размењивали информације о непогодама
које је изазивао ветар и окупљали се око ватре
препричавајући приче из пустиње.
Други пут би наишли тајанствени људи с капуљачама
на глави; били су то бедуини који су надгледали путеве
којима се крећу каравани. Давали су обавештења о
разбојницима и варварским племенима. Тихо су
долазили и тихо одлазили, увијени у црну одору из које
су им једино вириле очи.
Једне од тих ноћи камилар је дошао до ватре крај
које су седели младић и Енглез.
– Нешто се шушка о рату између племена – рече
камилар. Сва тројица су ћутала. Младић је приметио да
страх лебди у ваздуху, иако нико ни реч није
проговорио. Још једном је примећивао говор без речи,
Универзални Језик.

66