Page 62 - Alhemičar

Било их је скоро две стотине и два пута толико
животиња. Биле су то камиле, коњи, магарци и птице.
Енглез је имао много кофера препуних књига. Било је
жена, деце и разних људи са сабљом о појасу и дугим
пушкама кремењачама о рамену. Владала је толика
галама да је Вођа морао више пута да понови своје речи
како би га сви чули.
– Овде има разних људи и у њиховом срцу има
различитих богова. Али мој једини Бог је Алах и њиме
се кунем да ћу дати све од себе да још једном победим
пустињу. Сада желим да се свако од вас закуне Богом у
ког верује у дубини душе да ће ми се покоравати у свим
приликама. У пустињи непослушност значи смрт.
Зачуо се тихи жамор. Сви присутни су се тихим
гласом клели у свог Бога. Младић се заклео у Исуса
Христа. Енглез је ћутао. Жамор је потрајао нешто дуже
од обичне заклетве; људи су се такође молили небу да
их заштити.
Зачуо се дуг звук трубе и свако је узјахао своју
животињу. Младић и Енглез су купили камиле и на њих
се попели уз известан напор. Младићу је било жао
Енглезове камиле јер је била натоварена тешким
торбама пуним књига.
– Не постоје случајности – рече Енглез, настојећи да
настави започети разговор. – Овамо сам доспео
захваљујући једном пријатељу, који је познавао једног
Арапина, који је…
Али караван је кренуо и више није било могуће чути
шта то Енглез прича. Међутим, младић је тачно знао о
чему је причао: мистериозни след догађаја који спаја
једну ствар са другом, који га је довео до тога да буде
пастир, да усни исти сан, да се нађе у граду близу
Африке, да на тргу сретне једног краља, и да буде
покраден да би упознао једног продавца кристала, и…

62