Page 61 - Alhemičar

– Имате среће – рече дебели Арапин. – Поподне
креће један караван за Ал-Фајум.
– Али ја идем за Египат – рече младић.
– Ал-Фајум је у Египту – рече Арапин. – Од којих си
ти Арапа?
Младић одговори да је Шпанац. Енглез је био
задовољан: иако је имао арапску ношњу, младић је
барем био Европљанин.
– Он знакове назива „срећом“ – рече Енглез пошто је
дебели Арапин отишао. – Када бих могао, написао бих
огромну енциклопедију о речима „срећа“ и
„случајност“. Управо тим речима се исписује
Универзални Језик.
Затим је прокоментарисао с младићем како није
била „случајност“ то што га је затекао са Уримом и
Тумимом у руци. Упитао га је да ли је и он кренуо у
потрагу за Алхемичарем.
– Кренуо сам у потрагу за неким благом – рече
младић и одмах се покаја. Али Енглез као да томе није
придавао значаја.
– На неки начин и ја сам – рече.
– А не знам ни шта значи реч Алхемија – допуни
младић, у тренутку када их је дебели Арапин позвао да
изађу напоље.

•

– Ја сам Вођа Каравана – рече један господин дуге
браде и тамних очију. – Имам право да одлучујем о
животу и смрти сваког од вас који крене са мном.
Пустиња је као ћудљива жена због које људи понекад
полуде.

61