Page 35 - Predrag Matvejević - Mediteranski Brevijar

jed ako pli a je: sta iji su se ijetko očili u o u, pogoto u to isu dopuštali

že a a.
Ro je je iziskuje eći apo od pli a ja. Potiče ga du lja st ast. Og a iče e
su oguć osti o ila a: eiz je e su du i e o a. Iz eđu pli a ja i esla ja
takođe je ogo zajed ičkog: uke i oge ile su p a esla, s a esla sliče

dla o i a ili stopali a. Vesla je a galiji ila je ajteža osuda a o u:
ravnoduš ost o a po eća ala je očaj. Galeoti su za idjeli čak i odolo i a.
Medite a jed ako ag ađuje ili kaž ja a o e koji pli aju, o e, eslaju, koji ga
vole ili ga se boje.
Neki od o eda ili o ičaja p ed iđali su se dok je od još io a a ozu
šk e a: i za jih se p ip e ala op e a. Sah a a u o u azličita je od pokopa u
ze lju. Dok su plo id e ile duge a zaštite od k a a k atkot aj e, tijelo se
spuštalo ili a alo s palu e u ije o u jed e o plat o i o ota o ko opo : u

jed e i e p oši ao se pokojniku kroz nos, a uz noge mu se stavljao uteg (kamen
koji se alazio u sa u i, željez i teg koji se z ao gaja d a, po ekad i topo ska
kugla , da poto e usp a o, kao što dolikuje o a u. Nekoliko kapi ulja
p olije alo i se si olič o za ji . Ako je u lizi i io otok a posada odlučila da
se a je u pokopa, po ze aljsko o ičaju, a g o se za adalo eslo, uz k iž.
Sa či o a ez o se upisi ao u odski d e ik: taj je podatak z ačaja za o e

koji pišu. Mogli ste do eda o s esti po o e po luka a Mediterana koji su
pa tili tak e o ede: to je až o za o e koji p ipo ijedaju.
Ri a, luka, ol i palu a, g adski t g i t ž i a, šk e i peška ija, p osto k aj
fontane ili svjetionika, uz crkvu ili samostan, groblje i samo more postaju tako od
vremena do vreme a ot o e i pozo i a a. Na ji a se ig aju azličite uloge,
ez ačaj e i sud o os e, še se o edi, s akod e i i ječ i. Tak i su
p izo i a i događaji a ispu je a stoljeća: p ošlost i sadaš jost Medite a a,

povijest mediteranskoga teatra.
Vađe je spuž e iz o a jeda je od ajspektakula ijih za ata. Spuž e su
s asle s o ski d o , za stije e i asli je a d u, iše ego ijed o d ugo iće.
Ako is o i tu t ažili pa a olu, e i je ilo teško aći. Be u se kao plodo i ili lo e
kao riba: dugo je bilo zago et o i p i odoslo i a i sa i spuž a i a jesu li
iljke ili ži oti je. Ne gi aju se, ego p opuštaju k oza se o e koje se gi a,
p očišćujući ga. Raspolažu, ože se eći, ijeli o e i s i e e o

potrebnim za njihov posao. Poznate su od davnina. Na najstarijim freskama koje
su otk i e e a K eti, koje su alik a kulise, azi u se o isi spuža a. U higije i,
edi i i pojedi e ste sad že joda u kostu u , u lo a iji i školst u ile su od
ko isti. B išu z ako e: o ji a se go o i kao o po agalu zaborava. Na
Medite a u su ožda aj iše a lje e, p e da su a d ugi o i a eće.