Page 32 - Predrag Matvejević - Mediteranski Brevijar

o a ajde lja, i ažu ač e. Dodaje u se po ekad loj ili osak, da se u laži.
Lako se st d e, pa ga alja astapati. O ekša se a at i te se zajed o sa
s otulj i a stupe udije a eđu oplate i e a t upa poput lijeka. Daje jak i

vonjav plamen kad se topi, ostavlja suh i lagan ugljen kad sagori. Katranom su na
eki o i a liječili kožu i kosto olju, a og e i sta o ite olesti što su ih

mornari dobivali po mediteranskim lukama.
I ko oplja zahtije a o adu. I o a se, kao i d e a g ada, oči ili podg ij
ava kako bi joj se stabljika oslobodila smole i sa, ijedi se i suši a su u kao
sol, zati je t e a t ti i tući kao spuž u, češljati da joj se lati očiste i uglade kako
i se, apoko , splela u plete i e za užad ili utkala u jed a. O o što se od je e
da aščešljati u p a e o e i lati, ostaje kao g u a i ezo lič a stupa. Ko oplja
se o ič o ispi ala u slatkoj odi, da e zat uje i u: u jezi oj sta lji i i a ulja i

opojnih tvari, poznatih od davnina (historik staroga vijeka vidio je kraj Euksinskog
o a Skite opije e ko opljo . P i ijeće o je kako se mornari ponekad
p isla jaju uz užad i dugo ih i išu, eklo i se da je s ču, aštajući je ojat o o
po atku. U Pije o tu je asla aj olja ko oplja a Ape i u, koja se aj iše

t ažila a sje e oj edite a skoj st a i. O a egipatska, alik a t sku, bila je
ije je a a juž i o ala a.
Na Jad a u je poz ata ista ska. Ko oplja i ače aste i u hlad iji
k aje i a, ali je ta o d ukčija. Za je ji ale su je iti aga e ili aloja, ali je isu

istisnule: nisu dopustili mediteranski mornari.
Ako se ijed o po agalo ože s at ati si olič i , to su eže. O li i
eža e o ise sa o o sk o osti ili p etje a osti aših želja, ego i o i i koja
se u jih lo i, o odu ili a i s kojih se a aju i a koje se iz lače, o lo u da ju ili
oću, a ot o e o o u ili uza žalo, a du i i ili u plićaku, po d u ili a
po ši i: s e to od eđuje i stu pleti a, i teg eže tz . ahu ili apu , i de lji u
go jih i do jih ko opa z a ih li e , i eliči u plo aka od pluta koji se zajed o
zo u plut ja , i teži u olo a a do je k aju olo ju , i opseg eće seke po

sredini, i raspon krila na stranama, i sve ostalo.
Sp a e s po oću kojih su se eže plele ile su iste a s i o ala a: igla
od jaka drveta (jasenova, recimo), u novije doba od bakra ili drugog metala,
so jelo takođe d e o ili etal o z a o odul, uzel ili kalup , koji se
od eđuje je a s akog oka, pe o ez ili ška e koji a se p esije aju iti. T e alo je

mnogo spretnosti u premetanju niti oko prsta - p st je često za je ji ao so jelo -
kako bi se a k aju s akog oka ači ila petlja u koju će se zapetljati i a. Zato je
toliko azi a za eže, po ekad i za jed u jedi u, u isto po tu i o u.
Razlikuje o eže što se dižu a p o u itlo od o ih što se iz lače a
ruke (od kojih stradaju dlanovi, ra e a, k iža . I jed e i d uge aljalo je