Page 109 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 109
GLAVA XVI
FEDERALNE REZERVE
Međunarodni bankari, pošto ni putem dva uzastopna rata nisu uspeli da ubede Amerikance da im
je potrebna centralna banka, odlučili su da promene taktiku. Umesto ratovima, počeli su da ubeđuju
Amerikance posredstvom veštački stvorenih kriza, recesija i panike.
Njima je bilo lako da izazovu paniku.
U samoj prirodi bankarskog posla, a to znaju svi bankari, jeste da se samo mali procenat ukupno
uloženog novca podiže u jednom danu. Zbog ovoga, tek nekih dvadeset procenata se čuva u banci, a ostalo je
pozajmljeno, uz kamatu, ljudima koji taj novac reinvestiraju u kapitalna dobra ili potrošnu robu.
Odavde sledi da je bankarima lako da izazovu paniku, koja se zove „navala”, time što će štediše
bilo koje banke ubediti da je ona nesolventna, odnosno da nema novac kojim bi isplatila ulagače ukoliko bi
odlučili da podignu svoju gotovinu. Ovo je, naravno, istinita tvrdnja, jer kada bi svi ulagači (štediše) došli u
isto vreme da podignu svoj novac, banka ne bi mogla sve da ih isplati. Takva novost brzo bi se raširila, tako
da bi i drugi ljudi otišli u svoje banke da provere da li mogu da podignu novac. Nastala bi navala na banke,
čime bi se od slučaja jedne napravila prava i potpuna nacionalna panika. A osoba koja bi prorekla
nesolventnost banaka bila bi priznata za proroka prvog reda.
Banke koje bi iskusile navalu na uloge zahtevale bi povraćaj novca od onih kojima je pozajmljen,
onda bi nastala trka da se prodaje imovina da bi se otplatio dug banci. Kada bi se ovo masovno dešavalo,
cene imovine (kuća, zemljišta itd.) bi padale, što bi omogućavalo ljudima koji imaju novca da kupuju po
sniženim cenama. Planirana panika mogla je da deluje u dve faze: bankari koji bi znali šta se sprema mogli bi
da povuku svoj novac pre izbijanja panike, a potom da sa njim izađu na tržište i pokupuju kapitalna dobra po
bagatelnoj ceni.
Ovo je, dakle, bilo moćno oružje u rukama ljudi koji su želeli da izmene bankarski sistem
Sjedinjenih Država, tako da više ne postoje individualni bankari, već samo grupa bankara koja operiše u
Nacionalnoj banci.
Posle ovakvih scena panike, bankari bi okrivili postoji bankarski sistem za sve ekonomske
nedaće.
Ali, što je još važnije, imali bi i rešenje za sve probleme: centralnu banku.
Taktika se, znači, promenila. Umesto izazivanja ratova, trebalo je izazivati bankarske panike i
tako uticati na Amerikance da prihvate centralnu banku.
Jedan od najznačajnijih igrača u ovoj „igri” bio je Dž. P. Morgan, čiji je otac bio agent Rotšilda i
silno se obogatio probijajući blokadu koju je Linklon namestio Jugu. (Interesantno je zabeležiti da je Dž. P.
Morgan, propagator američke potrebe za centralnom bankom, rođak Aleksandera Hemiltona, koji se, takode,
zalagao za centralnu banku u doba revolucionarnog rata protiv engleske vlasti. Ova veza otkrivena je tek
1982, kada je časopis „Tajm” objavio da je umro Pijerpont Morgan Hemilton, prapraunuk Aleksandera
1
Hemiltona i nećak Dž. P. Morgana.)
Godine 1869, Dž. P. Morgan je otišao u London i postigao dogovor da formira kompaniju
„Nordern sekjuritis” (Northern Securities) koja bi zastupala interese kompanije „N.M. Rotšild” u
Sjedinjenim Državama.
Prva velika panika koju su izazvali međunarodni bankari dogodila se 1893, kada je lokalnim
bankarima širom zemlje bilo rečeno da opozovu svoje zajmove.
Senator Robert Oven „... je svedočio pred Kongresnim komitetom da je banka čiji je on vlasnik
od Nacionalnog bankarskog udruženja primila cirkularno pismo, koje će kasnije biti poznato kao 'Cirkular
panike iz 1893.' U njemu je stajalo: Vi ćete smesta povući jednu trećinu vaše gotovine i polovinu vaših
2
zajmova...”
Kongresmen Čarls A. Lindberg (Charles A. Lindbergh), otac slavnog pilota, video je to pismo o
kojem je svedočio senator Oven, i izjavio je da je namera tog cirkulara bila da proizvede napetost koja bi
3
„prinudila poslovne ljude da od Kongresa zahtevaju donošenje zakona koji bi išli u korist bankara”.
(Bankari nisu izazvali paniku tako što su ljudima punili uši da su banke nesolventne. Oni su izdali cirkularno
pismo drugim bankarima kako bi oni sami izazvali paniku. Strategiju koju smo na početku izložili čuvali su
za kasnije.)
109