Page 110 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Taktika je, naravno, potpuno istovetna sa onom koju je izložio Jan Kozak u knjizi Bez ispaljenog
metka: prvo stvoriš problem, a zatim ohrabriš ljude pogođene problemom da zahtevaju od Kongresa donoše-
nje zakona koji idu u korist tvorcima problema.
Kongres je ovu priliku iskoristio da usvoji oporezivanje prihoda, što je bilo ugrađeno u takozvani
Tarifni akt iz 1894. Na ovaj način, dva stava iz „komunistučkog manifesta”, koji su za cilj imali uništenje
srednje klase, ponuđena su Amerikancima u isto vreme: centralna banka i oporezivanje prihoda.
Jedan hrabri kongresmen, Robert Adams (Robert Adams), suprotstavio se oporezivanju prihoda.
Evo njegovih reči u Kongresu: „Nametanje ovog poreza pokvariće narod. On će doneti... špijune i dostav-
4
ljače. Biće to korak ka centralizaciji... Njegovo prikupljanje je skupo i nikada neće biti pravično.”
No, uprkos delovanju zaverenika, zakon koji je Kongres odobrio proglašen je neustavnim od
strane Vrhovnog suda. Tako je morala da bude donesena odluka da se Zakon o oporezivanju prihoda unese u
Ustav kao ustavni amandman.
Bila je to 1900. godina i administracija predsednika Vilijema Mek Kinlija optužila je „Norden
sekjuritis kompaniju” za kršenje antitrustovskih zakona. Mek Kinli je u svom drugom mandatu promenio
potpredsednika i za manje od godinu posle toga je ubijen. Njegov drugi potpredsednik Teodor Ruzvelt,
postao je predsednik a progon kompanije „Nordern sekjuritis” je obustavljen.
Ruzvelt je 1904. ponovo izabran za predsednika.
Još jedan zastupnik interesa britanske Rotšild banke, pukovnik Edvard Mendel Haus, napisao je
1912. godine jednu veoma važnu knjigu. Nosila je naziv Filip Dru, upravljač, i sadržala je lične stavove
autora, izložene u formi romana. Iako napisana 1912, knjiga je sadržala predviđanja budućih događaja za
koje se autor nadao da će se ostvariti.
Ključni događaj u knjizi je sastanak, 1925. godine, između Džona Tora (John Thor), opisanog
kao „visoki sveštenik finansija” i veoma značajnog senatora Selvina (Selwyn).
Selvin je otkrio „da vlast vodi svega nekolicina ljudi i da niko van toga kruga nema veliku
važnost. Njegova (Selvinova) namera je bila da se probije u taj krug, ukoliko je moguće, i ne samo da
5
postane deo vlasti, već i sama vlast.”
Senator Selvin se nije zadovoljavao samo time da bira predsednika Sjedinjenih Država, već je
6
„planirao i da pod svoju kontrolu stavi Senat i Vrhovni sud.” „Za Selvina je to bila fascinantna igra. Želeo je
7
da vlada zemljom apsolutistički, a da ipak ne bude poznat kao direktni vladar”.
Nacija je saznala za ovu zaveru dvojice ljudi pukim slučajem, kada je Torov sekretar pustio
unazad traku koja je snimala razgovor na diktagrafu i bila nepažnjom okrenuta naopako tokom sastanka.
Sekretar je snimak dao „Asošijeted presu,” koji je ovu priču o zaveri raširio po celoj zemlji. Amerika je
pročitala priču i znala da je „revolucija neminovna”.
Glavni junak priče, Filip Dru, koji nije bio direktno umešan u zaveru, organizuje vojsku od 500
000 ljudi i vodi ih u marš na Vašington. Sukobljava se sa Vladinim trupama pred Vašingtonom i postiže od-
lučujuću pobedu. Predsednik, koji se u romanu zove Roklend (Rockland), napušta zemlju a Selvin biva
naimenovan ža predsednika u njegovom odsustvu. Njegov prvi korak je da se preda snagama Filipa Drua.
Dru dolazi, zadržava Selvina kao predsednika, ali preuzima „diktatorska ovlašćenja”, što znači da
će, i pored toga što je Selvin predsednik, Dru donositi sve odluke sam. On je sada u poziciji da Sjedinjenim
Državama da novi oblik vlasti. Dru ga opisuje kao „... socijalizam o kojem je sanjao Karl Marks.”
Dru priprema nekoliko ključnih marksističkih programa, kao što su progresivno oporezivanje
prihoda i progresivni porez na nasleđe. Takođe, zabranjuje „prodaju... svih vrednosti”, ukida, bar delimično,
pravo na privatnu svojinu, upravo kao što je Marks nalagao u svojim radovima.
On počinje da pravi nove zakone, budući da „... više nije bilo zakonodavnih tela u zasedanju i
funkcija donošenja zakona prenesena je na samo jednog čoveka, samoga Drua.
Takođe je prepravio i „zastareli... i groteskni” Ustav Sjedinjenih Država. Dru se mešao u
unutrašnje poslove drugih nacija, uključujući Englesku, a bio je zabrinut i zbog Rusije i „pitao se kada će na
9
nju doći red. Puno posla, znao je to, čekalo je nekog u toj despotskoj zemlji.” (Drugim rečima, pukovnik
Haus, autor Filipa Drua, nadao se da će izbiti revolucija u Rusiji. Prorekao je revoluciju ruskom narodu,
događaj koji će se u stvarnosti odigrati tek za nekih pet godina, a takozvanog „despotskog” cara Rusije
zamenio je „socijalizmom o kojem je sanjao Karl Marks”.)
Posle objavljivanja romana, pukovnik Haus je priznao da knjiga formuliše „njegova etička i
politička verovanja”. Haus je video sebe u liku svoga junaka: Filip Dru je ono što je on sam želeo da bude.
Svako delo u njegovoj karijeri, svako pismo i svaka reč saveta koju je uputio (predsedniku) Vudrou Vilsonu
10
bili su u skladu sa idejama koje je izrazio Filip Dru.”
110