Page 114 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

legitimizovana. Novi zakon stvoriće inflaciju kad god trust poželi. Od sada pa nadalje, krize će biti naučno
21
stvarane.”
Kongresmen je dirnuo u srce problema: Sistem federalnih rezervi stvoren je da pospeši
ekonomske nevolje.
Instrument ekonomske destrukcije bio je konačno na svom mestu. Sada je sledilo njegovo
popunjavanje ljudima koji su ga osmislili i stvorili.
Prvi guverner njujorškog ogranka Federalnih rezervi bio je Bendžamin Strong iz Morganove
„Bankers trast kompanije”, učesnik u pisanju zakonskog predloga na ostrvu Džekil. Prvi guverner
direktorskog odbora bio je Pol Varburg, partner bankarske kuće „Kun-Leb i kompanija”, takođe učesnik
sastanka na ostrvu Džekil.
Šta su to stvorili ljudi koji su Sistem nazvali „federalnim”? Da li je on zaista bio Sistem
„federalnih” rezervi?
To je privatna organizacija, pošto banke članice poseduju sve deonice, na osnovu kojih dobijaju
dividende oslobođene od poreza; ona mora da plaća poštarinu kao i druge privatne korporacije; njeni
službenici nisu u državnoj službi; ona može da troši koliko želi... a njeno fizičko vlasništvo vodi se kao
22
privatni posed i podleže lokalnim porezima.”
U stvari, američki izabrani zvaničnici znaju da Sistem „federalnih” rezervi ne pripada Federaciji.
Prilikom obraćanja Amerikancima, nekolicina predsednika novijeg vremena, kao što su Ričard Nikson,
Džerald Ford i Džimi Karter, saglasili su se sa doktorom Arturom Burnsom, bivšim čelnikom Sistema, koji
je izjavio da je Sistem „nezavisan”. To znači da je u privatnim rukama i da njime upravljaju, po svom
nahođenju, njegovi vlasnici.
Kongresmen Rajt Petmen (Wright Patman), predsedavajući Kongresnog komiteta za bankarstvo,
govorio je o opasnostima kada Sistem federalnih rezervi ne pripada Federaciji: „Mi danas u Sjedinjenim
Državama na delu imamo, u stvari, dve vlasti. Imamo zakonskim putem izabranu vlast. A imamo i
nezavisnu, nekontrolisanu i nekoordinisanu vlast u liku Sistema federalnih rezervi, koja operiše novčanim
23
ovlašćenjima koja su po Ustavu rezervisana samo za Kongres.”
Ludvig fon Mizes, ekonomista koji se bavi slobodnim tržištem, na duhovit način se osvrnuo na
vlasti koje stvaraju nacionalne bankarske sisteme kao što su Federalne rezerve: „Vlada je jedina ustanova ko-
ja može da uzme savršeno upotrebljiv, nov papir, zamrlja ga mastilom i proglasi apsolutno neupotrebljivim.”
Sistem federalnih rezervi, koji je u privatnim rukama, kontroliše količinu novca u opticaju, te je u
stanju da izazove inflaciju ili deflaciju po vlastitoj želji.
Količina novca u opticaju po glavi stanovnika, 1913. godine, kada je Sistem stvoren, iznosila je
148 dolara. Godine 1978. ona iznosi 3.691 dolar.
Vrednost dolara iz 1913. godine, ako se uzme da je iznosila 1,00, smanjila se u 1978. na 12 centi.
(Verovatno je to ono što Sistem federalnih rezervi naziva „stabilnim dolarom”.)
Količina novca u opticaju januara 1968. iznosila je 351 milijardu dolara, a u februaru 1980.
godine 976 milijardi dolara, što čini povećanje od 278%. U stvari, količina novca u opticaju se udvostručuje
otprilike svakih deset godina. Nekim čudom, ovo povećanje količine novca u opticaju ne izaziva inflaciju, ili
se bar tako govori narodu Amerike. Bez obzira na to što i definicija inflacije u rečniku kaže da povećanje
količine novca u opticaju uvek izaziva inflaciju.
Sistem federalnih rezervi i sam priznaje da ova ustanova ima mogućnost da izazove inflaciju:
„Tako, krajnja mogućnost povećanja ili smanjenja novca u opticaju potrebnog ekonomiji pripada Federalnim
24
rezervama.”
Nisu sve banke u Americi bile zainteresovane za stvaranje inflacije. Neke su bile zabrinute zbog
svog članstva u Sistemu, pa su se iz njega povukle. Vilijem Miler (William Miller), predsedavajući
Federalnih rezervi u 1978, upozorio je da odlazak banaka, članica iz Sistema „slabi finansijski sistem
Sjedinjenih Država.”
Ukupno 430 banaka je napustilo Federalne rezerve u periodu od osam godina, uključujući 15
velikih banaka 1977. godine. One su imale depozit veći od 100 milijardi dolara. Novih 39 banaka napustilo
je Sistem 1978. Sada, kao rezultat ovih odlazaka, imamo situaciju da je 25% ukupnog depozita svih
komercijalnih banaka i 60% svih banaka van Sistema.
25
Miler je još dodao: „ Mogućnost Sistema da utiče na novac i kredite u državi postala je slabija.”
Trend napuštanja Sistema federalnih rezervi se nastavio i u decembru 1979. godine. Tadašnji
predsedavajući, Pol Volker (Paul Volcker), obavestio je Kongresni bankarski komitet „... da je nekih 300
banaka, sa depozitom od 18,4 milijardi dolara, napustilo Sistem u toku prošle četiri i po godine. Rekao je i da

114