Page 118 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Evo šta je o tim kupcima Džon Kenet Galbrajt napisao u svojoj knjizi Veliki slom 1929:
„Ništa nije moglo biti genijalnije smišljeno da uveća patnje, ali ujedno i da osigura što užem
krugu da izbegne zajedničku nesreću. Srećni špekulant, koji je imao fondove da odgovori na prvi poziv
zajmova, odmah se susretao s novim i urgentnim i, ako bi uspeo da se iščupa, čekao ga je sledeći. Na kraju,
sav novac koji je imao bivao mu je izvučen i zauvek izgubljen. Čovek koji je mudro ulagao novac i koji se
36
posle prvog sloma bezbedno povukao, prirodno, kasnije se vratio i iskoristio bagatelne cene.”
Prirodno!
Jedan od onih „srećnih špekulanata” koji se na vreme povukao bio je Bernard Baruh, osoba koja
je dovela Vinstona Čerčila da bude svedok Sloma. Izjavio je ovo: „Počeo sam da se oslobađam deonica, a
37
svoj novac sam pretvarao u obveznice i u gotovinu. Takođe sam kupovao i zlato.”
Sledeći koji se na vreme povukao bio je Džozef P. Kenedi, otac predsednika Džona Kenedija. On
je sa Berze otišao u zimu 1928/1929. godine. „Profit koji je ostvario prodajom svojih deonica nije
38
reinvestirao, već ga je sačuvao u gotovom novcu.”
Svoje deonice pre sloma su prodali i međunarodni bankari i finansijeri Henri Morgentau (Henry
39
Morgenthau) i Daglas Dilon.
Prodaja na kredit tokom sloma imala je još jednu posledicu, koju smo već pomenuli. Oko
šesnaest hiljada banaka, ili pedeset dva odsto svih banaka, otišlo je iz posla.
Pojedini vlasnici deonica odlazili su u svoje banke da bi podigli koliko-toliko gotovine koju su
imali u bankama, ne bi li otplatili makar i deo duga za deonice. Ovo je izazvalo pravu navalu na banke širom
zemlje. Da bi okončao paniku, novoizabrani predsednik Franklin D. Ruzvelt je, dva dana po svojoj
40
inauguraciji, marta 1933, zatvorio sve banke „zbog praznika”.
Nije bilo mnogo ljudi koji su znali da je ovo što se događalo narodu Amerike mahinacija bankara,
ali kongresmen Luj Mek Feden jeste:
„Kada je usvojen Akt o federalnim rezervama ljudi u Sjedinjenim Državama nisu pretpostavljali
da se ovde uspostavlja svetski bankarski sistem. Super-država pod kontrolom međunarodnih bankara i
međunarodni industrijalci rade zajedno na porobljavanju sveta u cilju sopstvenog uživanja. Sistem federalnih
rezervi čini sve napore kako bi prikrio svoje moći, ali istina je - on je uzurpirao vlast. On kontroliše sve ovde,
41
a kontroliše i sve naše odnose sa inostranstvom. On stvara i obara vlade po svojoj volji.”
Pošto je berzanski slom obavio svoj posao, kongersmen Mek Feden je izneo ovakvu optužbu:
„Novčani i kreditni resursi Sjedinjenih Država sada su potpuno pod kontrolom bankarske alijanse između
Prve nacionalne banke Dž.P. Morgana i Nacionalne siti banke Kuna i Leba.”
Mek Feden je 23. maja 1933. pokrenuo postupak protiv Odbora federalnih rezervi, organizacije
koja je, po njegovom mišljenju, bila odgovorna za berzanski slom iz 1929. godine. Izneo je, pored ostalog, i
sledeće optužbe:
„Optužujem ih... da su uzeli... preko 80 000 000 000 (osamdeset milijardi) dolara od vlade
Sjedinjenih Država u 1928. godini... Optužujem ih... da su svojevoljno i nezakonito podizali i obarali kurs
dolara... povećavali i smanjivali količinu novca u opticaju, u cilju lične koristi...”
Mek Feden je zatim proširio optužnicu, dajući do znanja da u potpunosti shvata suštinu događaja:
„Optužujem ih... da su skovali zaveru sa internacionalnim bankarima kako bi ovi preuzeli i kontrolisali
finansijske resurse SAD...”
I konačno, potvrdio je da kriza nije bila slučajna: „Ona je bila pažljivo planirana... Međunarodni
42
bankari želeli su da ovde stvore uslove beznađa, kako bi lakše mogli da nastupe kao vladari svih nas.”
Zbog iznošenja istine o uzrocima krize i berzanskog sloma, Mek Feden je morao da plati visoku
cenu: „Dva puta su ubice pokušale da ubiju Mek Fedena iz vatrenog oružja; on je, međutim, umro kasnije,
43
nekoliko sati pošto je otišao s jednog banketa, i nema sumnje da je bio otrovan.”
Pošto je Berza doživela slom, Federalne rezerve su preduzele korake da smanje količinu novca u
opticaju.
DATUM KOLIČINA NOVCA
(u milijardama)
Juni 1929. (vrhunac) 45,7 dolara
Decembar 1929. 45,6 dolara
Decembar 1930. 43,6 dolara
Decembar 1931. 37,7 dolara
Decembar 1932. 34,0 dolara
Juni 1933. (najniža) 30,0 dolara

118