Page 173 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

GLAVA XXII

GVOZDENA PLANINA

Ratovi se vode zato što jedna država želi nešto što poseduje druga država.
Još jedan uzrok rata je zaštita države od spoljašnjeg napada.
Ovo su vidljivi razlozi za rat. Istraživanja su pokazala da postoje i uzroci koji nisu tako očigledni.
To su nevidljivi uzroci rata.
Jedan rad koji se bavi ovim nevidljivim uzrocima rata zove se Izveštaj sa Gvozdene planine o
mogućnosti i poželjnosti mira. Napisan 1963, a objavljen marta 1966, ovaj rad istražuje vidljive i nevidljive
1
uzroke i funkcije kako rata, tako i mira.
Tvrdi se da je napisan u jednom podzemnom nuklearnom skloništu, blizu grada Hadsona u državi
Njujork, koje je napravljeno kao „rezervni korporacijski štab... u kojem bi najvažnije ličnosti mogle da
prežive i nastave da rade posle (nuklearnog) napada...”
Korporacije koje su kreirale Gvozdenu planinu (kako se sklonište zove) su sledeće: „Standard
oil” iz Nju Džersija (Rokfelerovi interesi); „Manufekčeres Hanover trast” (Morganovi interesi) i „Šel oil”
(Kuća Oranž), između ostalih.
Izveštaj je nastao negde 1961. godine, kada su Robert Maknamara, Mek Džordž Bandi i Din
Rask, svi članovi CFR-a, konstatovali da ne postoji studija koja se ozbiljno bavi planiranjem dugotrajnog
mira. Oni ne samo što su hteli da se istraže posledice dugotrajnog mira, već su nameravali i da se ispitaju
vidljivi i nevidljivi činioci rata.
U Izveštaju se kaže: „Rat je društvu ... doneo kakavtakav sistem za stabilizaciju i kontrolu nad
državnim ekonomijama. U savremenoj složenoj ekonomiji još nije isproban ni jedan alternativni metod
kontrole koji bi dao približne rezultate u domenu efikasnosti.”
Rat se, dakle, ne vodi zbog razloga koji se obično navode. On se vodi da bi se kontrolisala
ekonomija. Ovi ljudi su bili zabrinuti zbog toga što nije bilo dovoljno podataka o tome kako treba
kontrolisati ekonomiju u doba mira: „Rat ispunjava određene funkcije neophodne za stabilnost našeg društva
i, dok se ne razviju drugi načini ispunjavanja tih funkcija, sistem rata mora se održati, a njegova efikanost
unaprediti.”
Izveštaj tvrdi da se okupilo petnaest članova istraživačkog tima da sačine studiju, i da su se oko
toga oni dogovorili jednoglasno . Tim je predložio da se Izveštaj ne objavljuje dok ne bude završen. Tako,
dok je materijal bio u radnoj fazi, sa njihovih sastanaka nije procurila nikakva informacija.
Mnogi koji su ovaj Izveštaj pročitali pokušavali su da otkriju njegove autore. Jedan od takvih
izneo je teoriju da je Izveštaj nastao na Hadsonovom institutu: „Postoje solidni dokazi da je Izveštaj delo
Hadsonovog instituta i Hermana Kana (Herman Kohn)... Postoji jedna Gvozdena planina koja je daleko od
2
Hadsonovog instituta, koliko da dobaciš kamenom, i u blizini Krotona na Hadsonu (New York).”
Hadsonov institut je medu Amerikancima relativno nepoznat, ali za njega dobro znaju Vladini
službenici koji ga koriste kao „rezervoar mozgova”, dajući mu veoma često da sačinjava razne studije o
pitanjima od nacionalnog značaja.
Hadsonov institut je počeo da radi 1961. godine, kada je gospodin Kan, vlasnik, odlučio „da
3
pomogne u određivanju budućnosti Sjedinjenih Država, koliko to vreme dozvoli - i ostatka sveta.”
Institut prima novac prvenstveno od Vlade. Godine 1968, Hadsonov institut imao je prihod od
1,36 miliona dolara. Tada je postojalo pet izvora njegovog finansiranja: Služba civilne odbrane, Služba
4
Sekretarijata odbrane, Vojne službe, ostale Vladine službe i vlade van SAD.
Kan i njegov „rezervoar mozgova” postali su toliko važni za američku vladu da su često
optuživani da su stare administracije postavljali tako da nove koje dolaze nikako ne mogu da izmene zacrtani
put. „Ovo je proces nevidljive moći. U najekstremnijim slučajevima, ovaj uticaj može nametnuti naciji
posebne programe i vojne akcije koje niti su potpuno objašnjene niti se o njima javno raspravljalo. Jednoga
dana, kada ta sila naraste i postane sofisticirani ja, ona će tako uticati na kurs vlasti da će svaka državna
politika biti unapred programirana (kao kod automatskog pilota), i to godinama pre nego što se pojave ljudi
5
koji će na izborima osvojiti položaje.”
Hadsonov institut je objavio listu „javnih članova” i, kako ih on naziva, „prijatelja”. Deset od
dvadeset jednog „javnog člana” su pripadnici Saveta za inostrane odnose, kao i petnaest od trideset i četiri
„prijatelja”.

173