Page 174 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Dvojica „prijatelja” su poznati javnosti. To su Henri Kisindžer (član CFR-a) i doktor Milton
Fridman.
Ovaj Izveštaj počinje tradicionalnim gledištem o funkcijama rata. Prema njemu, ima ih tri:
1. da se država odbrani od napada druge države ili da se takav napad predupredi;
2. da se odbrani ili unapredi nacionalni interes, i
3. da se održi ili uveća državni vojni potencijal, zbog njega samog.
U Izveštaju se, dalje, kaže da su ovo „vidljive” funkcije, a da postoje i „nevidljive ili posredne
funkcije”. One su u tekstu pobrojane i sve imaju jedan zajednički cilj: „Rat je, kako u drevnim tako i u
savremenim društvima, omogućavao sistem stabilizacije i kontrole državnih ekonomija. Još nije isproban ni
jedan alternativni metod kontrole koji bi u savremenoj, složenoj ekonomiji dao približne rezultate u domenu
efikasnosti. Rat ispunjava određene funkcije neophodne za stabilnost našeg društva; dok se ne razviju drugi
načini ispunjavanja tih funkcija, sistem rata se mora održati, a njegova efikasnost unaprediti.”
Izveštaj, zatim, obrazlaže „nevidljive funkcije” rata: Rat... je najvažnija organizacija sile u većini društava....
Mogućnost izbijanja rata donosi osećaj bez kojeg ni jedna vlast ne bi dugo zadržala svoj položaj. Istorijski
zapisi nam otkrivaju mnogo primera kada su propusti režima... da iskoriste pogodnosti ratnih pretnji vodili
do njihovog nestajanja. Rat omogućava antidruštvenim elementima da nađu prihvatljivu ulogu u društvenoj
strukturi. Mlađe i opasnije od ovih neprijateljski nastrojenih društvenih grupacija držane su pod kontrolom
sistema selektivne regrutacije. Regrutacija se uvek može odbraniti... kao jedno od najboljih sredstava
kontrole. Nivo broja regrutnih poziva teži da prati glavne stope nezaposlenih. Ljudi uništavaju suvišne
članove svoje vrste putem organizovanih ratova. Rat je glavna motivaciona snaga za razvoj nauke... Rat je
opštedruštveni pokret., za razbijanje raširene učmalosti. Rat... omogućava fizički slabijoj, starijoj generaciji
da očuva svoju kontrolu nad mlađima i uništavajući ih, ako je potrebno.
Spisateljica Tejlor Koldvel (Taylor Caldwell) najbolje je sumirala ovaj Izveštaj u svom romanu
Ceremonija nevinog: „... neće biti mira u rastrzanom svetu, već samo sistematski niz ratova i nedaća - do
trenutka kada zaverenici postignu svoj cilj: iscrpljen svet koji će se dobrovoljno potčiniti planiranoj
marksističkoj ekonomiji i totalnom, poniznom ropstvu - u ime mira.'
Čovek koji je napisao „Rat je mir” očigledno je znao o čemu govori.

1 Izveštaj sa Gvozdene planine (Report from Iron Mountain, New York: Dell Publishing
Co. Inc., 1967).
2 Geri Alen: „Pravljenje planova za diktaturu u Americi” (Gary Allen: „Making Plans for a
Dictatorship in America”, „American Opinion”, April, 1971), str. 16.
3 Vllijem Mek Virter: „Lajf” (William A. McWhirter, „Life”, December 6,1968).
4 Ibid.
5 Ibid.
6 Tejlor Koldvel: Ceremonija nevinog (Taylor Caldwell: Ceremony of the Innocent,
Greenwich, Connecticut Fawcett Books, 1976), str. 289.

174