Page 175 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

GLAVA XXIII

PRVI SVETSKI RAT

Prvi svetski rat je počeo tada kada su države ušle u rat da bi osvetile ubistvo nadvojvode Franca
Ferdinanda, naslednika habsburškog trona, koje se dogodilo 28. juna 1914. godine.
Ovako izgleda uobičajeno objašnjenje. Međutim, istoričari- revizionisti znaju šta je bio uzrok i
koji je bio cilj ratnog požara Prvog svetskog rata.
Sve do ulaska u rat, američki narod je sledio reči Džordža Vašingtona, koje je izrekao prilikom
oproštajnog govora, odlazeći sa mesta predsednika, 17. septembra 1796: „Naša istinska politika je da se
klonimo stalnih saveza sa bilo kojom stranom silom... Zašto bismo dovodili u opasnost naš mir i prosperitet,
stavljajući se na stranu nekog evropskog interesa, ambicije, rivalstva ili čak kaprica?”
Predsednik Vašington je, dakle, pokušao da opomene Amerikance da se ne mešaju u evropske
poslove. Međutim, tako nije smelo da bude 1914. godine. Bilo je ljudi koji su potajno planirali da Amerika
učestvuje u Prvom svetskom ratu, želeo narod to ili ne.
Pritisak u korist američkog mešanja u evropske poslove počeo je još 1909. godine, mnogo pre
ubistva Nadvojvode.
Norman Dad (Norman Dodd), bivši direktor Komiteta predstavničkog doma za ispitivanje
fondacija izuzetih od poreza, dobio je zadatak da istraži koncept „Karnegijevog fonda za međunarodni mir”.
Njegov Komitet je izjavio: „Poverenici Fondacije bavili su se samo jednim pitanjem: da li postoje
sredstva efikasnija od rata, ukoliko se želi da se promeni život čitavog naroda... Raspravljali su o ovom pita-
nju... godinu dana i došli do odgovora: Ne postoje poznati načini efikasniji od rata, pod pretpostavkom da je
cilj izmeniti život celog jednog naroda. To ih je odvelo ka pitanju: Kako da Sjedinjene Države upletemo u
1
rat? Sve ovo dešavalo se 1909.”
Znači, bila je donesena odluka da se Sjedinjene Države uvuku u rat kako bi „život celokupnog
naroda mogao da se izmeni”. Ovo je bio zaključak Fondacije koja je tobože posvećena „miru”.
Metodologija uvlačenja SAD u rat počela je da se odvija 25. oktobra 1911. godine kada je
Vinston Čerčil bio postavljen za Prvog lorda Admiraliteta u Engleskoj.
Vinston Čerčil je bio zanimljiva osoba. I sam je kasnije došao do zaključka da je u ključnim
istorijskim događajima u svetu na delu bila velika zavera. Godine 1920. napisao je ove reči: „Od doba
Spartaka - preko Vajshaupta, Karla Marksa, sve do ovih dana, do Trockog - zavera koja teži razaranju
2
civilizacije... neprestano raste.”
Drugo ključno naimenovanje u predratnom periodu bilo je postavljanje Frenklina Delanoa
Ruzvelta za pomoćnika ministra mornarice. To je učinio predsednik Vudrou Vilson.
Ostalo je zapisano da je i Ruzvelt došao do zaključka da postoji zavera, bar u Sjedinjenim
Državama. Jednom je pukovniku E. Mendelu Hausu napisao: „Suština je u tome - a to znamo i Vi i ja - što
finansijski elementi u velikim centrima poseduju vladu još od vremena Endrjua Džeksona. Ne prihvatam u
potpunosti administraciju V. V. (Vudrou Vilsona). Zemlja ponovo prolazi kroz borbu koju je Džekson vodio
3
sa Bankom Sjedinjenih Država - samo što je ona ovoga puta veća i na široj je osnovi.”
Sledeći korak koji je vodio SAD u rat bio je kada je Kanard Lajns (Cunard Lines), vlasnik
prekookeanskog broda „Lusitanija”, taj brod predao Prvom lordu Admiraliteta Vinstonu Čerčilu.
„Lusitanija” je tako postala vlasništvo engleske mornarice i bila je pod kontrolom engleskih vlasti.
Brod je bio upućen u Njujork, gde je natovaren sa šest miliona šaržera s mecima koji su bili
vlasništvo ,,Dž. P. Morgana i kompanije”.

175