Page 183 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

trudna dok je kao služavka radila u jednom jevrejskom domaćinstvu u Gracu. Činjenice su u ovoj stvari
veoma diskutabilne, pa su duge i diskusije koje o tom pitanju traju. Pitanje koje nadilazi psihološku i
istorijsku važnost ovih podataka nije da li je istina da je Hitler imao jevrejskog pretka, već da li je on verovao
da bi to moglo da bude istina. On je u to zaista verovao i ta činjenica uobličila je kako njegovu ličnost tako i
6
njegovu javnu politiku.”
Moguće je da je Hitler otkrio svoje jevrejsko poreklo i vezu sa Rotšildima, i da je, upućen u
njihove ogromne moći kojima stvaraju i ruše svetske vlade, uspostavio kontakt sa porodicom. To bi
delimično objasnilo ogromnu podršku koju je, dok se uspinjao na vlast, dobio od međunarodnog bankarskog
bratstva, povezanog sa porodicom Rotšild.
Jedna je stvar, međutim, sigurna. Hitler je započeo Drugi svetski rat ušavši prvo u Austriju.
Prema nekim teorijama, upao je u Austriju iz dva razloga. Prvo, želeo je da ućutka Dolfusa za koga je
verovao da zna za njegovo poreklo, i drugo, želeo je da iz austrijskih arhiva ukloni sve tragove o svojim
precima.
Glavni izvor podrške Hitleru bio je, ipak, hemijski kartel IG Farben (punim imenom: Interssen
Gemeinschaft Farben). Važnost podrške IG Farbena nacional-socijalističkom pokretu osvetljena je u jednoj
knjizi napisanoj o ovom kartelu. U njoj se kaže: „Bez ogromnih proizvodnih mogućnosti IG Farbena,
njegovih opsežnih istraživanja, najrazličitijih tehnoloških iskustava i opšte koncentracije ekonomske moći,
7
Nemačka ne bi bila u mogućnosti da septembra 1939. počne svoj osvajački rat.”
,,IG Farben” je, međutim, što je gotovo nepoznato, imao jedan izvor ekonomske moći: Vol strit u
Sjedinjenim Državama. „Bez kapitala koji je obezbedivao Vol strit, ne bi bilo IG Farbena na prvom mestu, a
8
gotovo sigurno ne bi bilo ni Adolfa Hitlera i Drugog svetskog rata.”
v Počeci ,,IG Farbena” sežu još u 1924. godinu, kada je američki bankar Čarls Dous (Charles
Dawes) aranžirao seriju inostranih zajmova u ukupnom iznosu od 800 miliona dolara, da bi konsolidovao
gigantske hemijske i čelične kombinate u kartele od kojih je jedan bio „IG Farben”. Profesor Kerol Kvigli
9
označio je Dousov plan kao „produkciju Dž. P. Morgana”.
Tri kuće sa Vol strita: „Dilon, Rid i komp.”, „Heris Forbs i komp.” i „Nešnal siti”, dale su tri
četvrtine zajmova koji su korišćeni za stvaranje ovih kartela.
Važnost ,,IG Farbena” u planovima nemačke nacističke partije može se ilustrovati proizvodom
koji su proizvodile kompanije pod dominacijom ,,IG Farbena”. To je bio smrtonosni gas „ciklon B” koji se
koristio u Aušvicu, Biterfeldu, Valfonu, Hehstu, Agfi, Ludvigshofenu i Buhenvaldu. IG Farben je bio
hemijska kompanija i pre nego što se spojio sa drugim fabrikama iz kartela, tako da je bio i proizvođač
bojnih otrova koji su se koristili za vreme Prvog svetskog rata. Američka podrška IG Farbenu se nastavila
11
kada je, 1928. godine, Henri Ford udružio svoje nemačke filijale sa onima „IG Farbena”.
Najveći značaj za ratne pripreme Adolfa Hitlera imao je proces takozvane hidrogenizacije, kojim
se od uglja dobijao benzin. Taj proces je osmislio i izvodio ,,IG Farben”. Nemačka nije imala prirodne izvore
nafte, i to je bio jedan od razloga zbog kojih je izgubila Prvi svetski rat. Nemački naučnici su pronašli način
konverzije uglja (kojeg Nemačka ima u ogromnim količinama) u benzin još 1909. godine, no tehnologija nije
mogla potpuno da se razvije tokom rata. Avgusta meseca 1927, „Standard oil” se saglasio da se uključi u
kooperativni program istraživanja i razvoja procesa hidrogenizacije kojim bi se dobijalo gorivo neophodno
12
Nemačkoj da bi se pripremila za Drugi svetski rat.
Konačno, 9. novembra. 1929, ova dva privredna giganta potpisala su kartelski sporazum koji je
imao dva cilja:
„Prvo: kartelski sporazum je garantovao Standard oilu polovinu svih prava na proces
hidrogenizacije u svim zemljama sveta, osim u Nemačkoj.”
Drugo: dva kartela su se saglasila „... da se nikada ne suprotstavljaju jedan drugome na polju
hemijskih i naftnih proizvoda. Ukoliko bi, u budućnosti, Standard oil želeo da se uključi u veliko tržište
industrijske hernije ili lekova, mogao bi to da učini samo kao partner Farbena. Farben se zauzvrat obavezao
13
da nikada neće nastupati u naftnim poslovima, osim kao zajednička firma sa Standardom.”
Rečima službenika „Standard oila”: ,,IG Farben će se kloniti poslova sa naftom - a mi ćemo se
14
kloniti poslova oko hernije.”
Ovaj kartelski sporazum bio je veoma važan u ratne svrhe, jer je pred kraj rata Nemačka
15
proizvodila 75 odsto svog goriva sintetičkim putem.
Jedna stvar je veoma značajna. Činjenica je da postrojenja za sintetičku proizvodnju goriva
nikada nisu bila meta savezničkih bombardovanja, tako da su do kraja rata 25 do 30 ovih rafinerija radile sa
16
85 odsto svojih kapaciteta.
„Standard oil” je, isto tako, ušao u posao sa preradom. Evo šta je u svoj dvnevnik zapisao

183