Page 230 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Trgovina sa svakako najtragičnijim posledicama odigrala se 1966. godine, kada je vlada SAD „...
poslala Sovjetskom Savezu celokupne tehničke planove za izgradnju fabrike glicerola. Glicerol se koristi u
proizvodnji eksploziva. U Vijetnamu je glicerol najčeće korišćen kao detonator za nagazne mine. Preko 50
26
odsto svih američkih žrtava u Vijetnamu stradalo je od nagaznih mina.”
Jedan mladi i hrabri čovek, narednik Piter Stark (Peter Stark), veteran Vijetnamskog rata, obišao
je celu Ameriku pokušavajući da je upozori na opasnost od ovakve „trgovine” sa neprijateljem. Na žalost,
svoje govore držao je iz invalidskih kolica... Narednik Stark je od nagazne mine izgubio obe noge.
Najsvežiji primer trgovine sa Sovjetima, koja se posle Americi vraća kao udarac u lice, jeste
podizanje fabrike kamiona na reci Kama u SSSR-u, 1969. godine. Ova fabrika ima kapacitet da proizvede
100 000 komada teških kamiona i 150 000 dizel-motora godišnje, što je više od ukupne proizvodnje svih
američkih fabrika zajedno. Cena ove fabrike bila je 1,4 milijarde dolara. Gotovo milijardu dolara stiglo je iz
Amerike u vidu kompjutera, teške opreme i opreme za livenje.
Rezultat ove „saradnje” postao je vidljiv 1979. godine, kada su kamioni iz ove fabrike primećeni
u sovjetskim trupama i Istočnoj Evropi, zajedno sa oklopnim vozilima i transporterima koji su, takode,
poticali iz fabrike „Kama”. Štaviše, sva ova vozila korišćena su i prilikom sovjetske invazije na
27
Avganistan.
Pored direktne pomoći u proizvodnji vozila kojima je kasnije napadnut Avganistan, Amerika je
izgradila i puteve kojima su sovjetske trupe pregazile ovu zemlju. Kongresmen Ron Pol (Ron Paul) je
pokazao fotografiju invazione rute sovjetskih trupa. Saopštio je da je američka vlada izgradila tri stotine
milja auto-puta sa dve trake kroz Avganistan, „vodeći pri tome računa da se ti putevi povežu sa putevima
28
koje su gradili sovjetski vojni inženjeri.”
(„Njujork tajms” od 4. juna 1968. donosi na 17. stranici fotografiju jednog dela ovog auto-puta u
Avganistanu sa sledećim tekstom: „Novi auto-putevi šire se Avganistanom. Pojedini, kao, na primer, ovaj na
slici, izgrađen je uz sovjetsku pomoć, dok su drugi izrađeni uz američku pomoć”.)
Odvija se i trgovina koja će tek u budućnosti nanositi štetu našim nacionalnim interesima:
„Prema izjavi doktora Vilijema Perija (William Perry), podsekretara odbrane, Sovjetski Savez će biti u mo-
gućnosti da otkrije i prati položaj svih naših podmornica, najkasnije do 2000. godine. Razlog? Izvezli smo
im, pod firmom 'opreme za ispitivanje naftnih bušotina', najsavremeniju američku seizmološku
29
tehnologiju.”
Kupovina američke (i zapadne) tehnologije mnogo košta, tako da se Amerika postarala da
pomogne komunističkom bloku kako bi mogao da nastavi sa porudžbinama.
Predsednik Frenklin D. Ruzvelt je 2. februara 1934. izvršnim naređenjem stvorio Izvozno-
uvoznu banku (Export-Import Bank), koja je imala za cilj garantovanje komercijalnih zajmova stranim
zemljama, uključujući i komunističke, a u svrhu podsticanja međunarodne trgovine. (Kritičari, sasvim
opravdano, ističu da Ruzvelt, prema Ustavu, nije imao takva ovlašćenja). Banka ne samo da je garantovala za
napravljene zajmove, već ih je i sama davala.
U davanju zajmova komunističkim zemljama učestvovali su i privatni bankarski interesi. Jedna
od prvih banaka umešana u ove poslove bila je Čejs Menhetn banka, koju kontrolišu Rokfeleri. Ona je
otvorila svoju filijalu u Moskvi 1972. godine, na Trgu Karla Marksa br. 1. Ista banka otvorila je 1973.
ispostavu i u komunističkoj Kini.
Poslovi ove banke sa komunistima sežu unazad najmanje do 1933. godine, kada je kongresmen
Luj Mek Feden, tadašnji predsedavajući Kongresnog bankarskog komiteta, uočio problem: „Moramo otkriti
kakve transakcije je biznis imao sa Državnom bankom sovjetske Rusije preko njenog korespondenta, Čejs
30
banke iz Njujorka.”
(I neki istaknuti pojedinci zalagali su se za podršku ovakvoj trgovini sa inostranstvom. Godine
1977. bivši državni sekretar Henri Kisindžer postao je član Savetodavne komisije Čejs Menhetn banke).
Aktivne su bile i druge banke. Američka banka je 1975. godine Sovjetima ponudila 500 miliona
31
dolara za finansiranje njihovog uvoza iz Sjedinjenih Država.
Rodmen Rokfeler (Rodman Rockefeller), sin Nelsona Rokfelera, i londonska firma ,,N. M.
Rotšild” 20. oktobra 1969. godine sklopili su partnerstvo i formirali kompaniju pod imenom „Intemešnal
32
bejzik Korporejšn” (IBEC) sa ciljem daljeg podsticanja sovjetsko-američke trgovine.
Još jedan primer ove nerazumne trgovine odigrao se 1977. godine, kada je američka vlada
prodala SSSR-u najveći elektromagnet na svetu, koji je u stanju da stvori magnetsko polje 250 000 puta jače
od magnetskog polja planete Zemlje. Taj magnet koristio se u cilju daljeg proučavanja elektromagnetskih
33
radijacija i imao je primenu u domenu modifikacije vremenskih prilika.”
Sovjetski Savez započeo je 1974. istraživanja vezana za modifikaciju vremenskih prilika na
230