Page 232 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 232

ilustrovati jedan novinski tekst iz 1972. godine. U tom tekstu, mladić sa završenim univerzitetom, „hipik”,
            objašnjava šta je od njega učinila takozvana kultura droge: „Ne, droge nisu odgovor, ali ja sam konačno
                                                                          42
            očistio svoj mozak, tako da ne moram da postavljam nikakva pitanja.”
                       Američko-kineska trgovina ima još nešto za cilj. Huang Hua, ministar inostranih poslova Kine, je
            1978. izjavio: „Mi pregovaramo sa SAD o proširenju trgovine, što če nam širom otvoriti vrata da iskoristimo
            pogodnosti  koje  time  dobijamo  i  izgradimo  socijalizam  kod  kuče  i  u  inostranstvu.  Uspostavljanjem
                                                                                               43
            američko-kineskih veza mi otvaramo vrata koja vode ka revoluciji u Sjedinjenim Državama.”
                       Oci-osnivači  Amerike  kao  da  su  predvideli  mogućnost  da  će  ova  država  trgovati  i  tehnološki
            pomagati SSSR i Kinu, neprijateljske zemlje koje žele da unište američki kapitalistički sistem. Zato su u
            Ustavu Sjedinjenih Država, Član III, odeljak 3, napisali sledeće:
                       „Izdaja Sjedinjenih Država sastoji se samo u vođenju rata protiv njih ili u pristajanju uz njihove
            neprijatelje ukazivanjem pomoći i podrške.”
                       Definicija izdaje uključuje dva odvojena i različita čina. Nije izdaja samo rat protiv Sjedinjenih
            Država, već je to i ukazivanje pomoći i podrške neprijatelju. Obratite pažnju na to da nije imperativno rečeno
            da SAD treba da budu u ratnom stanju s „neprijateljem”, u formalnom smislu reči, u doba kada se počini akt
            izdaje.
                       Zbog ovog člana Ustava, biznismeni i pripadnici oružanih snaga odlaze u zatvor ukoliko prodaju
            vojne tajne Sovjetima. Na primer, četvorica ljudi su, septembra 1981, osuđeni zbog prodaje mikrotalasnih
            tjunera  i  predajnika  koji  se  koriste  za  elektronsko  prisluškivanje,  kompjuterskih  sistema  i  komponenata
            komunističkoj Istočnoj Nemačkoj.
                      Jedan prodavač strategijske opreme i planova, koji je Sovjetima ponudio „tajne projektila”, bio je
            osuđen na doživotnu robiju, a sudija koji ga je osudio nazvao ga je „izdajnikom”.
                       Čitaoci  če  svakako  zapaziti  da  službenici  Ministarstva  za  trgovinu  odobravaju  prodaju  sličnih
            artikala Sovjetima, ali da to onda nije izdaja.
                       Veoma je zanimljivo čuti razloge onih ljudi koji odobravaju trgovinu s komunističkim zemljama.
            Jednom  kongresmenu  je,  u  formi  pisma,  postavljeno  pitanje  zbog  čega  podržava  trgovinu  sa  SSSR-om.
            Kongresmen je odgovorio ovako: „Kao što verovatno znate, to se stalno događa, budući da su Sjedinjene
            Države vodeća tehnološka sila. Demokratija ohrabruje razmišljanje o inovacijama koje drugi posle slede.
            Nisam,  međutim,  uveren  da  je  to  loše.  Što  više  zapadne  tehnologije  Sovjetski  Savez  usvoji,  to  njegovo
            društvo postaje otvorenije, a on sve podložniji promenama.”
                       Kongresmen, ipak, ne podržava u potpunosti svoju teoriju da vlade postaju otvorenije kada trguju
            sa Sjedinjenim Državama. Kada se u Kongresu, 1975. godine, glasalo o zabrani uvoza hroma iz Rodezije, isti
            kongresmen je glasao u korist ovakvog predloga.
                       Bilo  bi  fer  pitati  da  li  američke  vlasti  uopšte  znaju  da  se  proizvodi  koje  ova  država  prodaje
            Sovjetima  koriste  za  ubijanje  ljudi.  Službenik  Ministarstva  za  trgovinu  Lorens  Dž.  Bredi  (Lawrence  J.
            Brady) objašnjava: „Apsolutno je nemoguće biti siguran da se oprema koja se šalje u Sovjetski Savez ne
                                     44
            upotrebljava u vojne svrhe.”
                       Pravi razlog zbog kojeg američka vlada prodaje stratešku tehnologiju komunističkim državama
            širom  sveta  postao  je  jasan  kada  je  1964.  godine  senatski  Potkomitet  za  unutrašnju  bezbednost  sastavio
            izveštaj pod naslovom: „Mnoge krize sovjetske ekonomije”. U tom izveštaju, pored ostalog, kaže se i ovo:
            „Na komunističkoj strani, međutim, uprkos njihovom ograničenom fondu dolara, trgovina Istok-Zapad nije
            samo od velike važnosti: ona je stvar opstanka. Komunistički blok mora da dobije zapadnu pomoć... da bi
                                                                   45
            mogao da se nosi sa hroničnim nedostacima svoje industrije.”
                       Ovakav  stav  potvrdili  su  mnogi  sovjetski  disidenti  koji  su  prebegli  na  Zapad  i  izneli  istinu  o
            značaju koji ova strategijska pomoć i trgovina imaju za sovjetsku vlast.
                      Jedan od najpoznatijih disidenata, Aleksandar Solženjicin, 5. jula 1975. godine izjavio je sledeće:
            „Ceo naš robovski sistem zavisi od vaše ekonomske pomoći. Kada nas žive zakopavaju, molim vas, nemojte
                                                   46
            im slati lopate i najsavremenije buldožere.”  Nešto kasnije, ponovo se obratio Amerikancima:
                       „Zašto  komunističkom  totalitarizmu  dajete  sve  više  i  više  tehnologije-  složene,  osetljive,
                                                                                        47
            razvijene tehnologije koja mu je potrebna da bi se naoružavao i gazio svoje građane?”
                       No, uprkos svim upozorenjima, pomoć i trgovina se nastavljaju. A sovjetska vlada nastavlja da
            „gazi svoje građane.” Uz američku pomoć.

                      1  „Umro je pionir raketa fon Braun” („Rocket pioneer von Braun dies”, „Arizona Daily
            Star”, June 18,1977), str. 1, odeljak A.
                      2  Robert Goldston: Ruska revolucija (Robert Goldston: Russian Revolution, Greenwich,
            Connecticut Fawcett Publications, Inc., 1966), str. 206.

                                                           232
   227   228   229   230   231   232   233   234   235   236   237