Page 231 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 231

Zemlji, a do 1976. već je imao četiri velika transmitera postavljena na teritoriji SSSR-a. Te zime, po prvi put
                                                   34
            u istoriji, u Majamiju na Floridi pao je sneg.
                       Čovek ne može a da se ne seti reci Zbignjeva Bžežinskog: „Mislim da smo prihvatili ideju o
            velikom  proširenju  ovlašćenja  u  društvenim  propisima.  Ona  će  možda  imati  i  takve  forme  kao  što  su
            zakonski  propisi  o  broju  dece,  ili  njihovom  polu,  jednom  kada  budemo  imali  takve  mogućnosti,  zatim
                                                                       35
            Regulacija vremenskih prilika, propisi o slobodnom vremenu, itd.”
                       Bžežinski je svoja razmišljanja o „regulaciji vremenskih prilika” razradio u knjizi Između dva
            doba:
                       „Ne samo da su razvijena nova oružja, već su neki od osnovnih koncepata geografije i strategije
            fundamentalno izmenjeni: svemir i vremenske prilike zamenili su Suec ili Gibraltar kao ključne elemente
            strategije. Pored napredovanja raketne tehnike, nulti-projektila, snažnijih i preciznijih bombi, budući razvoj
            ukljućivaće verovatno i automatske ili svemirske ratne brodove sa ljudskom posadom, instalacije u velikim
            morskim dubinama, hemijska i biološka oružja, zrake smrti i druga sredstva za vođenje rata- čak će se možda
            uključiti i manipulisanje vremenskim prilikama.
                       Tehnike modifikacija vremenskih prilika možda će se upotrebljavati da se produže periodi suša ili
            oluja, da bi se na taj način oslabila snaga neke države, koja bi tada bila prinuđena da prihvati zahteve svog
                      36
            suparnika.”
                       (Zanimljivo je razmotriti kojoj grani industrije bi išlo u prilog da se proiizvedu oštre hladnoće ili
            da se produže zimski periodi. Prvo što nam pada na pamet je naftna industrija, koja bi prodavala znatno više
            nafte za grejanje nego kada su uobičajene zime).
                       Sovjetski Savez i istočnoevropske komunističke zemlje nisu jedine koje su primale tehnološku
            pomoć od američke vlade. Komunistička Kina je veoma brzo dospela na tu listu.
                       Dejvid  Rokfeler  je  1974.  godine  formirao  Nacionalni  savet  za  trgovinske  veze  Sjedinjenih
            Država i Kine. Ovo je bilo pre nego što je Kina, 15. maja 1977, dobila trgovinski status najpovlašćenije
            nacije od strane SAD. Taj status je Kini otvorio vrata za dobijanje kredita američke Export-import banke.
            Ugovor je potpisan uprkos činjenici da je američkoj vladi bilo poznato da najmanje 10 odsto kineskog življa
            prebiva u logorima za prinudni rad. Još jednom, najjeftiniji radnici su oni kojima se za njihov rad ne plaća
            ništa.
                       Uprkos svemu, nastavlja se pomaganje Kine i trgovina sa njom. Sekretar odbrane Herold Braun
            (Herold Brown) je 29. maja 1980. objavio da će Karterova administracija dozvoliti Kini kupovinu radara za
            protiv  vazdušnu  odbranu,  helikoptera  i  transportnih  aviona,  kao  i  to  da  će  se  američkim  kompanijama
            dozvoliti da u Kini izgrade fabrike helikoptera i elektronske opreme.
                       Razlog američkog otvaranja kineskih vrata može se naći u jednom članku „Njujork tajmsa” od
            20. jula 1978: „Četiri velike američke naftne kompanije pregovaraju sa Kinom oko započinjanja operacije
                                          37
            bušenja nafte na njenoj teritoriji.”
                       Te četiri kompanije su: „Penzoil” („Pennzoil”), „Ekson korporacija” („Exxon Corp.”), „Junion
            oil” iz Kalifornije („Union Oil of California”) i „Filips petroleum” („Phillips Petroleum”).
                      Za  razliku  od  ostalih  zemalja,  Kina  ima  jednu  vrstu  robe  kojom  plaća  američku  tehnologiju.
            Senator Beri Goldvoter je 1977. godine izjavio: „Izveštaji koje dobijamo od (kineskih) izbeglica... van svake
            sumnje dokazuju činjenicu da je komunistička Kina najveći svetski proizvođač teških droga. Prema ovim
                                                                                                      38
            izveštajima, komunistička Kina od krijumčarenja droge godišnje zaradi najmanje 500 miliona dolara.”
                       Američki dolari dobijeni za kinesku drogu služe da bi se kupila američka tehnologija! Ovo je u
            potpunosti u skladu sa planom koji je pokrenuo Ču Enlai, kineski premijer. Taj plan je otvoreno izložio u
            intervjuu koji je dao egipatskom novinaru Muhamedu Hejkalu (Mohammed Heikal): „Sadimo najbolju vrstu
                                             39
            opijuma, specijalno za Amerikance.”
                       Ove aktivnosti potvrdio je Ed Rid (Ed Reid), dobitnik Pulicerove nagrade i marljivi istraživač u
            oblasti kriminala. Rekao je: „Nema sumnje da je omladina ove zemlje žrtva podle zavere. Cilj je da se deca
                                                                                    40
            naviknu na drogu i da se na taj način efikasno uništi sledeća generacija odraslih.”
                       Kongresmen Džon Šmic je shvatio šta se događa, pa je na videlo izneo namere koje stoje iza
            kineske trgovine drogom: „... Nameravam da žestoko dignem glas svaki put kada američki predsednik... štiti
            masovnu trgovinu drogom jedne neprijateljske države, sa ciljem da se obezbede dolari neophodni da bi se
                                                                        41
            kupili proizvodi od nekoliko favorizovanih američkih korporacija.”
                       Trgovina  drogom  ima  i  jednu  drugu,  još  opasniju  posledicu.  Putem  droge,  mladi  ljudi  se
            pripremaju  da  budu  tihi  i  pokorni  kada  vlast  uništi  njihova  prava  i  slobode.  Ovakav  zaključak  lepo  će


                                                           231
   226   227   228   229   230   231   232   233   234   235   236