Page 231 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Zemlji, a do 1976. već je imao četiri velika transmitera postavljena na teritoriji SSSR-a. Te zime, po prvi put
34
u istoriji, u Majamiju na Floridi pao je sneg.
Čovek ne može a da se ne seti reci Zbignjeva Bžežinskog: „Mislim da smo prihvatili ideju o
velikom proširenju ovlašćenja u društvenim propisima. Ona će možda imati i takve forme kao što su
zakonski propisi o broju dece, ili njihovom polu, jednom kada budemo imali takve mogućnosti, zatim
35
Regulacija vremenskih prilika, propisi o slobodnom vremenu, itd.”
Bžežinski je svoja razmišljanja o „regulaciji vremenskih prilika” razradio u knjizi Između dva
doba:
„Ne samo da su razvijena nova oružja, već su neki od osnovnih koncepata geografije i strategije
fundamentalno izmenjeni: svemir i vremenske prilike zamenili su Suec ili Gibraltar kao ključne elemente
strategije. Pored napredovanja raketne tehnike, nulti-projektila, snažnijih i preciznijih bombi, budući razvoj
ukljućivaće verovatno i automatske ili svemirske ratne brodove sa ljudskom posadom, instalacije u velikim
morskim dubinama, hemijska i biološka oružja, zrake smrti i druga sredstva za vođenje rata- čak će se možda
uključiti i manipulisanje vremenskim prilikama.
Tehnike modifikacija vremenskih prilika možda će se upotrebljavati da se produže periodi suša ili
oluja, da bi se na taj način oslabila snaga neke države, koja bi tada bila prinuđena da prihvati zahteve svog
36
suparnika.”
(Zanimljivo je razmotriti kojoj grani industrije bi išlo u prilog da se proiizvedu oštre hladnoće ili
da se produže zimski periodi. Prvo što nam pada na pamet je naftna industrija, koja bi prodavala znatno više
nafte za grejanje nego kada su uobičajene zime).
Sovjetski Savez i istočnoevropske komunističke zemlje nisu jedine koje su primale tehnološku
pomoć od američke vlade. Komunistička Kina je veoma brzo dospela na tu listu.
Dejvid Rokfeler je 1974. godine formirao Nacionalni savet za trgovinske veze Sjedinjenih
Država i Kine. Ovo je bilo pre nego što je Kina, 15. maja 1977, dobila trgovinski status najpovlašćenije
nacije od strane SAD. Taj status je Kini otvorio vrata za dobijanje kredita američke Export-import banke.
Ugovor je potpisan uprkos činjenici da je američkoj vladi bilo poznato da najmanje 10 odsto kineskog življa
prebiva u logorima za prinudni rad. Još jednom, najjeftiniji radnici su oni kojima se za njihov rad ne plaća
ništa.
Uprkos svemu, nastavlja se pomaganje Kine i trgovina sa njom. Sekretar odbrane Herold Braun
(Herold Brown) je 29. maja 1980. objavio da će Karterova administracija dozvoliti Kini kupovinu radara za
protiv vazdušnu odbranu, helikoptera i transportnih aviona, kao i to da će se američkim kompanijama
dozvoliti da u Kini izgrade fabrike helikoptera i elektronske opreme.
Razlog američkog otvaranja kineskih vrata može se naći u jednom članku „Njujork tajmsa” od
20. jula 1978: „Četiri velike američke naftne kompanije pregovaraju sa Kinom oko započinjanja operacije
37
bušenja nafte na njenoj teritoriji.”
Te četiri kompanije su: „Penzoil” („Pennzoil”), „Ekson korporacija” („Exxon Corp.”), „Junion
oil” iz Kalifornije („Union Oil of California”) i „Filips petroleum” („Phillips Petroleum”).
Za razliku od ostalih zemalja, Kina ima jednu vrstu robe kojom plaća američku tehnologiju.
Senator Beri Goldvoter je 1977. godine izjavio: „Izveštaji koje dobijamo od (kineskih) izbeglica... van svake
sumnje dokazuju činjenicu da je komunistička Kina najveći svetski proizvođač teških droga. Prema ovim
38
izveštajima, komunistička Kina od krijumčarenja droge godišnje zaradi najmanje 500 miliona dolara.”
Američki dolari dobijeni za kinesku drogu služe da bi se kupila američka tehnologija! Ovo je u
potpunosti u skladu sa planom koji je pokrenuo Ču Enlai, kineski premijer. Taj plan je otvoreno izložio u
intervjuu koji je dao egipatskom novinaru Muhamedu Hejkalu (Mohammed Heikal): „Sadimo najbolju vrstu
39
opijuma, specijalno za Amerikance.”
Ove aktivnosti potvrdio je Ed Rid (Ed Reid), dobitnik Pulicerove nagrade i marljivi istraživač u
oblasti kriminala. Rekao je: „Nema sumnje da je omladina ove zemlje žrtva podle zavere. Cilj je da se deca
40
naviknu na drogu i da se na taj način efikasno uništi sledeća generacija odraslih.”
Kongresmen Džon Šmic je shvatio šta se događa, pa je na videlo izneo namere koje stoje iza
kineske trgovine drogom: „... Nameravam da žestoko dignem glas svaki put kada američki predsednik... štiti
masovnu trgovinu drogom jedne neprijateljske države, sa ciljem da se obezbede dolari neophodni da bi se
41
kupili proizvodi od nekoliko favorizovanih američkih korporacija.”
Trgovina drogom ima i jednu drugu, još opasniju posledicu. Putem droge, mladi ljudi se
pripremaju da budu tihi i pokorni kada vlast uništi njihova prava i slobode. Ovakav zaključak lepo će

231