Page 28 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

započne, država mora da odluči ko če primiti društveni višak. Iz toga logično proizlazi da država ima pravo
da ograničava živote onih za koje ne smatra da su vredni dobijanja dela tog viška.
Čovek koji se mnogo zalagao da se ovaj detalj istakne bio je Džordž Bernard Šo (George Bernard
Shaw), pisac i vodeći socijalista svoga doba. Gospodin Šo je napisao knjigu pod naslovom Vodič u
socijalizam za inteligentnu ženu, u kojoj se detaljno pozabavio ovim problemom.
Jasno sam rekao da socijalizam znači jednakost prihoda ili ništa. U socijalizmu vam neće biti
dozvoljeno da budete siromašni. Na silu če vas hraniti, oblačiti, dati vam krov nad glavom, učiti i
zapošljavati, hteli vi to ili ne. Ukoliko se otkrije da imate karakter i osobine vredne svih ovih muka, možete
5
na fini način biti uklonjeni. Ali sve dok vam je dozvoljeno da živite, morate da živite dobro.”
Socijalistička vlast če svakome dozvoliti da živi (njihovo pravo na život postaje privilegija, ali
samo dok smatra da je taj pojedinac vredan „svih ovih muka”). No, oseti li vlast da je vrednost (upotrebna)
nekog pojedinca opala, ona život toga pojedinca može dokrajčiti na neki neodređeni, „fini način”.
Gospodin Šo je povezao ekonomsku filosofiju socijalizma sa istinom da je ljudski rad suština
proizvodnje svih kapitalnih dobara, pa po njemu proizlazi da oni koji ne proizvode nemaju prava na život.
6
Evo šta je izjavio: „Prisilni rad, sa smrću kao konačnom pobedom, jeste kamen temeljac socijalizma.”
U socijalističkom poretku pojedinac ne treba da bude slobodan i poredak nije ni napravljen da bi
on bio slobodan. Karl Kaucki (Karl Kautski), jedan od vodećih teoretičara socijalizma, je napisao: „Soci-
jalistička proizvodnja nije kompatibilna sa oslobođenjem rada, to jest sa slobodom radnika da radi kada ili
kako želi. U socijalističkom društvu sve proizvodne snage biće u rukama države i ona će biti jedini
7
poslodavac; izbora neće biti.”
Dokaz da ovaj argument Kauckog može postati zvanična politika vlasti nalazimo u (nacional)
socijalističkoj Nemačkoj, pred sam Drugi svetski rat: „Ni jedan nemački radnik nije mogao da promeni
8
posao bez odobrenja, dok je zbog neopravdanog odsustva s posla mogao da završi i u zatvoru.”
Očigledno, ovaj tip vlasti nije popularan medu radničkom klasom, koju, navodno, ekonomska
filosofija socijalizma treba da usreći. Znači, potrebno je obmanuti radnika i naterati ga da podrži teoriju koja
je potpuno različita od socijalizma koji će radnik iskusiti onda kad socijalisti dođu na vlast. Problem je samo
kako prikriti istinu od radnika. Norman Tomas (Norman Thomas), vodeći američki socijalista i predsednički
kandidat Socijalističke partije nekih dvadesetak godina (sve do svoje smrti), izjavio je sledeće: „Narod u
Americi nikada neće svesno usvojiti socijalizam, ali pod firmom liberalizma, usvajaće svaki fragment
socijalističkog programa, sve dok jednog dana Amerika ne postane socijalistička zemlja. A narod neće ni
9
znati kako se to dogodilo.”
Gospodin Tomas, kao dokazani socijalista, nikada nije imao uspeha u predsedničkoj trci, ali je,
svejedno, bio veoma zadovoljan napretkom socijalizma. Amerikanci su kupovali njegove ideje, birajući dru-
ge koji se nisu identifikovali kao socijalisti, ali su podržavali ekonomske i političke ideje socijalističke
partije. Tomas je napisao: „...Ovde, u Americi, usvojeno je više ideja koje su hvaljene ili napadane kao
10
socijalističke nego što sam i pretpostavljao da je moguće bez pobede socijalista na izborima.” Sjedinjene
11
Države čine pod Ajzenhauerom (Eisenhower) veći korak ka socijalizmu nego pod Ruzveltom (Roosevelt).
Mnogi bi se složili da je predsednik Ruzvelt dao vlastima veću kontrolu nad činiocima proizvodnje od bilo
kog drugog predsednika, ali malo bi njih poverovalo da je Ajzenhauer učinio i više od Ruzvelta.
Predsednički kandidat socijalista hvalio je „nesocijalistu, zagovornika slobodnog preduzetništva” Dvajta
Ajzenhauera zbog njegove podrške socijalističkim programima. Ovo znači da je socijalizam bio skriven od
naroda u Americi. Njega su lagali ljudi koje bismo mogli nazvati „prikrivenim socijalistima”. Neko je
nekada obmanu opisao kao „gledanje u jednom pravcu, a kretanje u drugom”. Strategija glasi: obećati narodu
jednu stvar, a učiniti sasvim drugo. Nikako ne sme izaći na videlo da ti, kao kandidat za neku funkciju,
podržavaš socijalizam, ili da si socijalista, čak i ako su programi za koje se zalažeš, pošto si izabran, zaista
socijalistički po svojoj prirodi. I nikada ne smeš doneti toliko socijalizma da Amerikanci otkriju pravu
prirodu igre i uklone te sa položaja.
Artur Šlezinger, mlađi (Artur Schlesinger, Jr), poznati istoričar izneo je program davanja
socijalizma u malim dozama američkom narodu: „Ukoliko socijalizam treba da očuva demokratiju, on mora
da bude postignut korak po korak, na takav način da ne razori strukturu običaja, zakona i međusobnog
poverenja... Izgleda da nema bitnijih prepreka u postepenom napredovanju socijalizma u Sjedinjenim
12
Državama putem serije nju dilova...”
Razlog zbog kojeg socijalisti moraju da obmanjuju građane koji ne sumnjaju razjasnio je
londonski „Sandej tajms” koji je definisao socijalizam kao: „takmičenje bez nagrada, dosadu bez nade, rat
13
bez pobede i statistiku bez kraja.”

2 8