Page 27 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

primitivnim društvima iskrivi ili pokvari, postaje bezvredna. Kada se ovo dogodi, lovac mora da odbaci
beskorisno kapitalno dobro i pravi zamenu.
Ali i ostala kapitalna dobra, ljudi sami, takođe vremenom gube svoju upotrebljivost. Zamaraju se,
stare i povreduju. Postoje danas društva koja su tako odbacila umorna, stara i povređena kapitalna dobra-
ljude, kao što plemenski lovci odbacuju slomljene praćke. Jedno takvo društvo je Sovjetski Savez. Rus Igor
Guzenko potvrđuje sve ovo u knjizi Gvozdena zavesa: „Lišnjeci je ruska reč za stare i bolesne koji su postali
nepotrebni... Kao ubeđeni mladi komunista, nisam smatrao da je taj izraz nešto monstruozno. To mi je onda
izgledalo praktično. Kao komsomolci (komunistički omladinci), mi smo došli do zaključka da kada neko po-
stane lišnjec (istrošeno kapitalno dobro), treba da bude obavezan da svoju zemlju liši beskorisnog potrošača
na taj način što mora da skupi hrabrosti i da počini samoubistvo. Takvo mišljenje je toliko ohrabrivano širom
3
zemlje da je, čak i danas, stopa samoubistava u SSSR-u viša nego bilo gde u svetu.”
Kakva je razlika između komunističkog sistema i kapitalističkog sistema Sjedinjenih Država? U
oba se koriste iste vrste kapitalnih dobara: fabrike, železnice i drugi faktori proizvodnje.
Razlika je u vlasništvu nad ovim dobrima. U komunizmu je država vlasnik dobra, a u sistemu
slobodnog preduzetništva- što je bolje ime za američki ekonomski sistem- vlasnici kapitalnih dobara su poje-
dinci.
Ukratko, razlika između dva sistema može se prikazati ovako:

KAPITALNA DOBRA

EKONOMSKI SISTEM VLASNIK KONTROLOR
Slobodno preduzetništvo Privatni vlasnici Privatni vlasnici
Komunizam Država Država

Kontrola nad faktorima proizvodnje jednako je važna kao i vlasništvo. Ko je vlasnik automobila,
beznačajno je ako ga vozi (kontroliše) neko drugi.
U prethodnu definiciju nije uključen jedan ekonomski sistem: sistem u kojem privatnici poseduju
faktore proizvodnje, ali ih država kontroliše. Taj sistem zove se fašizam. Može se dodati prethodnoj tabeli:

KAPITALNA DOBRA

EKONOMSKI SISTEM VLASNIK KONTROLOR
Slobodno preduzetništvo Privatni vlasnici Privatni vlasnici
Fašizam Privatni vlasnici Država
Socijalizam (komunizam) Država Država

Možda je najpoznatiji zatvorenik fašističkog ekonomskog sistema bio titularni predsednik vlade u
Italiji pre i za vreme Drugog svetskog rata, Benito Musolini (Benito Mussolini). Pričalo se da premijer
Musolini, ubeđeni socijalista, nije želeo da se suprotstavi Katoličkoj crkvi u Rimu i Papi, koji su na teritoriji
Italije, jer se bojao da bi se Crkva mogla zvanično usprotiviti ekonomskom sistemu koji ne bi bio po volji
crkvenoj hijerarhiji. Dobro se znalo da se Crkva dugo suprotstavljala bilo kakvom obliku socijalizma
(vlasništvu i kontroli imovine od strane države), tako da je Musolini, svestan da je kontrola jednako važna
kao i vlasništvo, zatražio od Italijana da podrže kompromis koji je ponudio: fašizam, ekonomski sistem u
kojem bi katoličko stanovništvo legalno posedovao svoju imovinu- u saglasnosti sa željom Pape i Crkve- a
država bi nad njom imala kontrolu. Ta mreža je bila istovetna kao i ona koju su bacali socijalisti: država bi, u
stvari, posedovala faktore proizvodnje putem kontrole nad njima... „Fašizam priznaje zakonsko pravo na
privatno vlasništvo...
Takvo vlasništvo, ipak, u praksi malo znači, jer država može da kaže vlasniku šta da proizvodi, koje cene da
4
odredi i šta da čini s profitom.”
Oni koji se zalažu da kapitalna dobra treba da budu u vlasništvu i pod kontrolom države često
opravdavaju svoj stav izjavama da to čine u ime siromašnih, radnika, starih ili neke druge manjine za koju se
smatra da se njen glas ne može čuti u društvu, i koja ne može biti u poziciji da poseduje bilo kakvo kapitalno
dobro. Međutim, oni koji gube iz vida čovekovo od Boga dato pravo na posedovanje privatne svojine,
propuštaju da vide i vezu između prava na privatnu svojinu i prava na sopstveni život. Socijalisti/komunisti
su ti koji podržavaju pravo države na to da poseduje sva kapitalna dobra. A uz to, oni podržavaju i pravo
države na to da deli imovinu između onih koji imaju različite količine dobra. Kada ovaj proces jednom

2 7