Page 97 - Saša Marković - Manifest protiv Imperije

stavno, nije bilo potrebe za skupim ratovima na kontinentu. Izuzetak
je Krunski rat sredinom pedesetih godina. Mnogi u Engleskoj su i taj
rat (pogrešno) smatrali nepotrebnim.161

2. Slabljenje Austije i Rusije

Ključ za tako povoljno stanje na kontinentu je bilaAustrija.
Na zapadu je ona držala pod kontrolom francuske, a na istoku ruske
ambicije. Pored toga, otežavala je proces ujedinjenja u Italiji i Nje­
mačkoj. Nezavršenost tih procesa je samo davala Velkoj Britaniji
i
dalju prednost. Austrija je isto tako držala pod kontrolom nacionalne
i liberalne reforme širom Evrope. Ministar spoljnih poslova Austrije i
glavni kreator njene politike Klemens fon Metemih, bio je najžešći
branitelj starog sistema Evrope. Doduše, jednom kad su snage na­
cionalnih buđenja i liberalizma postale dominantne, relativni značaj
Austrije je počeo ubrzano da pada.162
Rusija nikada nije uspjela da blagovremenim reformama i
mudrom diplomatijom iskoristi izvanrednu početnu poziciju koju je
imala poslije Napoleonovih ratova. Njena vojska, iako brojem daleko

najveća, počela je tehnički da zaostaje. Nerazvijenekonomija je bila
a
snažan uzrok ruskog zaostajanja za ostatkom kontinentalne Evrope,
koja je, pak, zaostajala za Engleskom. No, bez obzira na relativni za­
ostatak za evropskim silama, Rusija je bila jača nego ikad ranije u
odnosu na Tursku.
Revolucijom 1848. godine, Francuska, Pruska i pogotovo
Austrija, će iz temelja biti uzdrmane. Snage liberalizma i nacionalnog
z
osvješćenja su označile novo doba. Revolucija nije ahvatila Britaniju
koja je uglavnom bila ispred drugih, a na žalost, ni Rusiju, iz upravo
suprotnog razloga - bila je iza drugih. U Francuskoj će Napoleon III
doći na vlast i u početku će izgledati kao daje Fracuska na putu opo-
n
161 Vidjeti u: Pol Kenedi, U s p o n i p a d V elikih sila , str. 178-180.
162 Vidjeti u: Henri Kisindžer, D ip lo m a tija , str. 77.

96