Page 30 - Thomas Mann - Čarobni breg

pritisak, inače bi se mogao razboleti. Neka Hans Kastorp samo izvoli sam u planine. I dobro
bi bilo da poseti Joahima Cimsena.
Taj predlog je bio sasvim prirodan. Jer Joahim Cimsen je zbilja bio bolestan — ne
bolestan kao Hans Kastorp, već na zaista vrlo neprijatan način; čak ih je sve mnogo prepao.
Oduvek je bio sklon kataru i nazebu, i jednog lepog dana zaista je izbacio krv i navrat-nanos
morao da otputuje u Davos, na njegovu veliku žalost i veliki jad, jer se baš nalazio pred
ciljem svojih želja. Po volji svojih, studirao je nekoliko semestara prava, ali gonjen
neodoljivom težnjom prekinuo je studije, prijavio se za oficirskog pripravnika i bio već i
primljen. Ali sad, evo već više od pet meseca kako sedi u internacionalnom sanatorijumu
Berghof (upravnik savetnik dr Berens) i, kao što je pisao na dopisnicama, bilo mu je da
prosto presvisne od dosade. Ako, dakle, Hans Kastorp već hoće da učini štogod za svoje
dobro, pre nego što stupi na dužnost kod Tundera i Vilmsa, ništa nije prirodnije nego da
otputuje tamo, da bi svome jadnom rođaku pravio društvo — što bi za obe strane bilo vrlo
prijatno.
Bilo je već uveliko leto kad se rešio da krene na put. Poslednji dani jula već su bili tu.
Otputovao je na tri nedelje.