Page 131 - Tom Filips - Ljudski rod

samo pretvara istorijski privremenu i potpuno slučajnu
nadmoć šačice država u vojnoj tehnologiji u nekakav
nepromenljivi moralni zakon o tome ko treba da vlada
svetom. Štaviše, taj stav počiva na prećutnom
podrazumevanju da bi bez kolonizacije ostatak sveta
jednostavno ostao skamenjen proteklih pet vekova, ili da
nije bilo zamislivog načina – osim ulaska u druge zemlja i
proglašavanja tih zemalja svojima – da ljudi razmenjuju
naučno ili tehničko znanje preko granica. Bez te
velikodušne kolonizacije ostali bismo zaglavljeni negde u
sedamnaestom veku. Danas to deluje malo verovatno,
naročito s obzirom na transnacionalnu razmenu ideja koja
je i podstakla tehnološki napredak Evrope, ali, naravno,
nemoguće je dokazati jedno ili drugo jer naprosto nema
dovoljno zemalja u svetu koje su bile kolonizovane ili
kolonizatori. Tu je Tajland, koji je gotovo jedini uspeo da se
izvuče. Upravo sam proverio na internetu i ispostavilo se
da na Tajlandu ima struje, pa na osnovu tog jednog primera
pretpostavljam da je gore navedena tvrdnja najobičnija
glupost.
No, sve ovo je besmislena rasprava jer analiza
sopstvenih postupaka posle nekoliko stotina godina nije
način na koji ljudi načelno razlikuju dobro od zla, nego
zakasneli način da se opravda ono u šta već verujemo. Zbog
toga razgovor o kolonijalizmu obično obuhvata dva čoveka
koji jedan drugom viču: „Ali, vozovi!“ i: „Da, ali pokolj u
Amricaru!“, sve dok svi ne izgube volju za životom. (Samo
da se zna, vozovi nisu moralna protivteža pokolju, a to
kažem kao ljubitelj vozova.)
Ne tvrdimo da je kolonijalizam odgovoran za sva zla na
svetu, niti da su pre dolaska kolonizatora društva koja su
kolonizovali bila blažene oaze mira i učtivosti u kojima su
svi živeli u skladu s prirodom. Nadam se da je do sada ova
knjiga jasno pokazala da je sposobnost za gluposti i grozote
prilično uobičajena širom sveta. To samo znači da kao vrsta