Page 142 - Tom Filips - Ljudski rod

Ista priča ponovila se kad je Škotska kompanija
pokušala da pronađe sredstva u inostranstvu, u trgovačkim
prestonicama kao što su Amsterdam i Hamburg.
Holandska istočnoindijska kompanija nije bila zadovoljnija
stanjem stvari ništa više od svoje engleske imenjakinje, pa
su njeni napori – uz pomoć jednog lukavog engleskog
diplomate koji je pustio vrhunske glasine na štetu
poduhvata – obezbedili da Paterson i njegovi saradnici
imaju mnogo sastanaka uz kafu na kojima su sagovornici
pokušavali što više da saznaju o njihovim planovima, ali da
im ne daju novac.
No, dok su napori engleske države da zgazi škotske
snove čudesno uspešno gušili ulaganja iz inostranstva, u
samoj Škotskoj izazvali su potpuno suprotne posledice.
Podjaren opravdanim osećanjem nepravde zbog engleskih
postupaka, škotski narod prigrlio je Škotsku kompaniju ne
samo kao finansijsku priliku, nego i kao izraz nacionalnog
identiteta. Paterson verovatno nije planirao da darijenski
poduhvat bude rodoljubiva misija – zanimalo ga je samo da
svoje teorije o trgovini ostvari u praksi – ali je kao vešt
trgovac znao da treba da uzjaše talas javnih osećanja, pa je
rado potčinio svoj ekonomski eksperiment rodoljubnom
žaru i nacionalističkom besu.
Kad je knjiga ulagača Škotske kompanije otvorena u
Edinburgu 26. februara 1696, privukla je masu sveta, što
baš nije bilo uobičajeno. Novac Škota doslovno je kuljao u
kompaniju. Škotska tada nije bila bogata zemlja, ali uprkos
sedam gladnih godina nije bila ni siromašna.
Kao i većina zemalja Evrope, imala je napredan srednji
stalež koji je bio među najoduševljenijim pristalicama
plana – za razliku od drugih deoničarskih društava kao što
je Istočnoindijska kompanija, čiji su ulagači bili isključivo
plemići i najbogatiji trgovci. Prema istraživanjima
istoričara i pisca Daglasa Vata, koji je pregledao računske
zapise kompanije za svoju knjigu Cena Škotske, sitni