Page 143 - Tom Filips - Ljudski rod

zemljoposednici bez plemićkih titula bili su najveća
pojedinačna grupa ulagača. No, to nije bilo sve. Pojedinci
koji su se obavezali da će uložiti novac u kompaniju poticali
su iz doslovno svih slojeva škotskog društva – plemstvo,
advokati, lekari, sveštenici, učitelji, krojači, vojnici,
časovničari, najmanje jedan „sapundžija“, pa čak i neke
imućnije sluge. Polet je bio zarazan. Priče o neviđenom
bogatstvu koje čeka u kolonijama kružile su gradom, u
slavu kompanije nastajale su pesme i stihovi, održavane su
brojne molitve za njen uspeh.
S obzirom na mušičavost istorije i činjenicu da su u
zemlji postojale dve valute teško je biti precizan, ali Vat
procenjuje da je u to vreme u riznici kompanije završilo
između jedne šestine i jedne polovine ukupnog novca u
Škotskoj. Kad se uključi i sve ono što je obećano (pošto se
unapred tražio samo deo u gotovom novcu), moguće je da
su ukupna sredstva zaista bila veća od vrednosti ukupnog
novca u zemlji.
Samo da razjasnimo – to nije dobro.
Paterson je po svemu sudeći vrlo dobro shvatao kako se
podstiče finansijska pomama i upotrebio je to u svoju
korist. Štaviše, govorio je o tome sablasno slično
današnjem savremenom shvatanju „viralnosti". Godine
1695. napisao je u jednom pismu: „Ako stvar ne uspe u
prvom talasu, prikupljanje sredstava retko ili nikada ne
uspe jer masa sledi primere, a ne razum." Ključni činilac
možda je bilo to što knjiga ulagača nije bila privatna, nego
javna, a kompanija ju je štaviše namerno objavila kako bi
svi mogli da vide ko su ulagači. Paterson je namerno tražio
da ugledne javne ličnosti („influenseri", ako baš hoćete)
prvi podrže kompaniju nadajući se da će poslužiti kao
primer koji će privući druge snažnije od razuma. Kao neka
vrsta tadašnje internetske platforme za prikupljanje
sredstava za nove kompanije, ovo je preobrazilo ulaganje
od lične finansijske odluke u javnu izjavu odanosti – a na