Page 141 - Tom Filips - Ljudski rod

Da se izrazimo vrlo blago, Istočnoindijska kompanija
nije se radovala konkurenciji. Kao i veći deo londonske
trgovačke zajednice, bila je prestravljena tekućim
finansijskim nevoljama i te godine zabeležila je velike
gubitke. U tom trenutku Škotska kompanija je odlučila da
će se uglavnom baviti Panamom (u uzaludnoj nadi da će to
ostati tajna) i čak nije javno ni spominjala ideju o
ekspediciji u Ameriku. Umesto toga se, u skladu s nazivom,
govorilo o planovima usredsređenim na Afriku ili na Indiju.
Na to je Istočnoindijska kompanija predvidljivo
odgovorila, da grubo parafraziramo: „Ne dolazi u obzir.“
I tako je kompanija čija su moć i bogatstvo bili
neraskidivo vezani za uspeh engleske ideje o carstvu stavila
svoj uticaj u pogon. Tada je Škotska kompanija dobila prvu
pouku o brutalnoj politici svetske trgovine: to što želite da
se bavite međunarodnom trgovinom, i to pod svojim
izmaštanim uslovima ne znači da će se ostatak sveta
jednostavno saglasiti s vama.
Engleski parlament bio je zgrožen uslovima škotskog
zakona koji je sam sebi pucao u stomak darujući Škotskoj
kompaniji trgovački san snova: potpuno oslobađanje od
svih carina i uvoznih taksi na period od dvadeset jedne
godine. Kako će ovo uticati na carinske i trgovačke odnose
između Engleske i Škotske, zanimalo je engleske poslanike,
i kako je škotskom parlamentu dozvoljeno da donese takav
zakon? Pošto između dveju zemalja nije bilo čvrste granice,
upozoravali su da će „navedenu robu Škoti neizbežno
unositi u Englesku krišom... uz velike gubitke carinskih
prihoda Vašeg veličanstva.“
Engleski parlament držao je rasprave, tražio izveštaje i
pretio tužbom svakome ko ima neke veze sa Škotskom
kompanijom. Kralj Vilijem Treći stao je na stranu Engleza
(čemu se niko nije iznenadio) i objavio da je kraljevski
besan. U tom trenutku sva ona londonska obećanja o
ulaganjima tajanstveno su iščezla.