Page 166 - Tom Filips - Ljudski rod

srcu razvijenog sveta. Kroz Horezm je vodio Put svile,
važna putanja između istoka i zapada kojom su se kretale i
roba i ideje. Šahova zemlja bila je srce islamskog sveta,
daleko najbogatija i najnaprednija kultura tog vremena.
Gradovi kao što su Samarkand, Buhara i Merv, dragulji
horezmijskog carstva, bili su među najveličanstvenijim
gradovima srednje Azije, čuveni kao stecišta nauke, izuma
i kulture.
Ako ste pomislili da je čudno što nikad niste čuli za
Horezmijsko carstvo – u pravu ste, i postoji razlog za to.
Vidite, onu poruku je Muhamedu Drugom poslao tip po
imenu Džingis Kan. A samo godinu-dve pošto je Muhamed
Drugi doneo tu užasnu odluku... pa njegovog carstva više
nije bilo.
Treba napomenuti da je, koliko istorija može da
proceni, Džingisova prijateljska poruka šahu bila potpuno
iskrena. Do tog trenutka veliki ratnik ostvario je suštinski
sve svoje ciljeve: pokorio je i ujedinio nomadske narode
severne Kine i okolnih oblasti u Mongolsko carstvo nizom
raznovrsnih osvajanja, od relativno lakih do krajnje
svirepih. Čekalo ga je još nekoliko bitaka na istoku, ali nije
imao nameru da prodire dalje na zapad. Došao je do
granica svojih ambicija i želja; osim toga, već se bližio
šezdesetoj. Posao je obavio, bilo je vreme da se polako
povuče u mirnu penziju.
Nedavno osvajanje Kara Kitaja – carstva raseljenih
kineskih nomada čije je središte otprilike bilo u današnjoj
Kirgiziji – jednog od poslednjih uporišta protivnika
njegove vladavine – dovelo je Džingis Kana na prag
Horezma i stvorilo novu granicu između mongolskog i
islamskog sveta. Kao što se često dešava s granicama, a
naročito s nejasno povučenim granicama, već se odigrao
jedan jalovi vojni okršaj između mongolskih i horezmijskih
snaga. To se dogodilo kad se Muhamed Drugi s vojskom
pojavio da se sukobi s nekim neprijateljima i razljutio se