Page 172 - Tom Filips - Ljudski rod

grad (i navodno promenio tok reke za nekoliko sledećih
vekova, kako je spomenuto nekoliko poglavlja ranije).
Inače, oba ova događaja odigrala su se istog meseca 1221,
pa je taj mesec sigurno jedan od najrazornijih u ljudskoj
istoriji.
Džingis Kan je bio svestan propagandne vrednosti
straha i utvrdio je da je veoma obrazovani islamski svet u
tom smislu od velike pomoći, pa se postarao da se šalju
pisma s pričama o njegovim osvajanjima jer je to
povećavalo izglede da se sledećih nekoliko gradova preda
bez borbe.
Istovremeno je vodio računa da prema religijama
postupa s poštovanjem i često je prema posebno svetim
mestima bio blaži. Uprkos svojoj divljoj surovosti,
Mongolsko carstvo pod Džingis Kanom bilo je
iznenađujuće tolerantno, do mere da je imalo verovatno
prvi zakon o slobodi religije u istoriji sveta. Ovaj zakon
donosio se praktičnu korist, naravno: protivnici su lakše
uviđali prednosti predaje ako su znali da ne vode sveti rat,
a religijske manjine postajale su mogući saveznici. Kad je
grad Buhara, središte islamske teologije, osvojen početkom
1220, Džingis Kan je naredio da Velika džamija ostane
netaknuta. Čak ju je i lično posetio – i tada je jedini put
zaista ušao u osvojeni grad. Kao veliki ljubitelj šatora i
otvorenih polja, kao vernik čiji je bog bilo Večito plavo
nebo, Džingis Kan nikada nije shvatio svrhu gradova, osim
kao nečega što treba osvojiti.
A šta je bilo s Muhamedom Drugim čija je
preneražujuča diplomatska nesposobnost izazvala sve ovo?
On se zavukao u Samarkand, bratski grad Buhare, i shvatio
je šta mu se sprema čim je Buhara pala. Pobegao je iz
Samarkanda i sledeću godinu proveo je, kako se to krajnje
velikodušno kaže, „vodeći pozadinske borbe“, a manje
velikodušno „u bekstvu". Džingis Kan je izdvojio dvadeset
hiljada vojnika da ga gone širom posrnulog carstva i