Page 168 - Tom Filips - Ljudski rod

koknijevskim gangsterskim glasom.)
Pa ipak, dok su se formalnosti i protokoli dalje poštovali
(uprkos prikrivenoj pakosti), Džingis Kan je očigledno
verovao da je na svoju ponudu mirnih trgovačkih odnosa
dobio pristanak. Za početak, to je bilo povoljno po obe
strane. „Ti znaš da je moja zemlja mravinjak ratnika,
rudnik zlata, i da ja nemam potrebe da žudim za tuđim
posedima“, napisao je Muhamedu Drugom u jednom
pismu. „Mi imamo jednake koristi od podsticanja trgovine
među našim podanicima."
Zbog toga je Džingis Kan poslao prvo trgovačko
izaslanstvo u Horezm; platio ga je svojim novcem i na čelo
je postavio svog ličnog predstavnika. Misiju je činilo
četiristo pedeset trgovaca, sto vojnika i pet stotina kamila.
Njen prvi cilj bilo je ukidanje nedavno uvedenog
horezmijskog embarga na prekograničnu trgovinu s
Mongolskim carstvom. Svi su želeli da se to dogodi,
naročito zemlje izvan granica Horezma: zahvaljujući
Džingisovom ujedinjenju severne Kine, putovanje putem
svile teoretski je umnogome olakšano, a trgovci iz čitavog
muslimanskog sveta žudeli su za prilikom da se oprobaju
na kineskom tržištu. No, šah je zbog svoje teritorijalne
sitničavosti i razdražljivosti taj put zatvorio. Zbog toga su,
kada je karavan s trgovcima i robom ušao u severni
horezmijski grad Otrar 1218, svi verovatno pomislili da se
dobra vremena vraćaju.
Tu je sve krenulo vrlo naopako, i to za veoma veliki deo
sveta.
Umesto da dočeka trgovce dobrodošlicom – pusti ih da
parkiraju kamile i ponudi im šolju čaja – Inalčuk Gajir-kan,
namesnik grada i Muhamedov stric, primenio je drugačiji
pristup. Sve ih je pobio i ukrao je sve što su doneli sa
sobom. Bio je to svirep i neočekivan napad, a od petsto
pedeset gostiju samo jedan je preživeo zato što se u vreme
napada kupao, pa je uspeo da se sakrije iza kade.