Page 170 - Tom Filips - Ljudski rod

potomka roba, često su ga prezrivo posmatrali susedni
arapski i persijski plemići u muslimanskom svetu. Njegovo
carstvo bilo je mlado gotovo kao i Džingis Kanovo i iznutra
podeljeno. Imao je rđav odnos s majkom, što nikad nije od
pomoći. Bio je i vrlo dugo kivan na El Nasira, arapskog
kalifa Bagdada, za kog je podozrevao da se tajno dogovara
s Mongolima da ga sruše. (Da budemo pošteni, nije
nemoguće da se El Nasir zaista tajno dogovarao s
Mongolima da sruše Muhameda Drugog, mada bi to bio
prilično štetan potez po sve zainteresovane stane.) Posle
neuspelog pokušaja zauzimanja Bagdada 1217, kada su
Muhamedove snage zalutale u snegu pokušavajući da
pređu neke planine, šah je svakako bio još osetljiviji na
svoju vojnu veštinu.
Na kraju, možda je jednostavno potcenio razmere
pretnje koju je Džingis Kan predstavljao. U dobrom
primeru da treba sačekati dok ne prikupimo sve moguće
informacije pre nego što učinimo nešto nepromišljeno, dok
su se obezbrađeni Mongoli vraćali kući s vestima o
Muhamedovoj provokaciji, jedan šahov izaslanik krenuo je
na drugu stranu noseći tačne izveštaje o snazi mongolske
vojske. Kad je saznao kome se zamerio, šah je, da grubo
parafraziramo, rekao: „Au.“
I tako se Džingis Kan popeo na vrh Burhan Halduna,
planine blizu svog rodnog mesta na koji se uvek pentrao
kad je razmišljao o ratu, i tu se molio tri dana i tri noći.
Nakon toga napisao je poslednju poruku Muhamedu
Drugom – ovog puta toliko jasnu da nije mogla pogrešno
da se protumači. „Pripremi se za rat“, poručio je šahu.
„Napašću te vojskom od koje odbrane nema.“
Džingis Kan krenuo je vojskom u Horezm 1219. Do
1229. Horezmijsko carstvo bilo je izbrisano s mape.
Procene se međusobno razlikuju, ali Mongoli su po
svemu sudeći imali oko sto hiljada vojnika, dok je šah imao
najmanje dva puta više, a i tukao se na poznatom terenu.