Page 171 - Tom Filips - Ljudski rod
P. 171
To nije imalo nikakvog uticaja. Muhamed se odrekao
prednosti domaćeg terena kad je odlučio da strpljivo čeka
iza čvrstih gradskih bedema da mongolske snage odu,
uveren da Mongoli nemaju pojma o opsadama. Istini za
volju, zaista nisu imali pojma o opsadama, ali Muhamed
nije zapazio da mongolska vojska uči munjevitom brzinom.
Prva opsada u ovom ratu (opsada grada Otrara, naravno),
potrajala je nekoliko meseci. Sve opsade posle toga trajale
su dve-tri nedelje, ili dva-tri dana.
Mongolska vojska bila je pokretljiva, prilagodljiva,
disciplinovana i imala je inteligentno vođstvo. Džingis Kan
je delio svoje snage i napadao s neočekivanih strana,
presecao pristup protivničkim pojačanjima ili nasrtao na
više ciljeva odjednom. Njegovoj vojsci komunikacije su bile
najvažnije, lako je menjala taktiku, prihvatala strategije i
oružje pokorenih naroda. I bila je krajnje, krajnje
nemilosrdna.
Prohujala je kroz Horezm zastrašujućom brzinom.
Svakom gradu pružila je mogućnost da se preda, i prema
onima koji su položili oružje postupala je relativno
velikodušno (s naglaskom na „relativno"); opljačkala ih je
do gole kože, naravno, ali stanovništvo je ostavljala u
životu. Ali, ako se grad nije predao ili ako je pokušao da se
pobuni, odgovor je bio surov.
U borbama za Nišapur, rodni grad Omara Hajama,
poginuo je Džingis-Kanov omiljeni zet, pa je njegovoj
ucveljenoj udovici ponuđeno da odluči o sudbini grada: kao
ishod, pobijeni su svi stanovnici grada, njih sedamnaest
hiljada (s izuzetkom šačice veštih zanatlija), a njihove
lobanje poređane su u ogromne piramide. Pokolj je trajao
deset dana, a Mongoli su po završetku ubili i sve mačke i
pse u gradu kako bi pokazali da zaista misle ozbiljno. U
Gurgandžu, jednom od retkih gradova koji je uspeo da
odoleva nekoliko meseci, provalili su branu na skrenutoj
reči Amu Darji i pustili smrtonosni talas koji je zbrisao čitav