Page 28 - Tom Filips - Ljudski rod

prejak. Ljudi ne samo što će prelaziti okeane i pentrati se
na planine zbog (često pustog) obećanja bogatstva, nego će
usput veselo odbaciti svaku trunku morala i uljudnosti.
Pohlepa i sebičnost često nas navode na još jednu
uobičajenu grešku – da svi zajedno upropastimo sve za
svakoga zato što pojedinačno želimo korist za sebe.
U sociologiji se ova vrsta grešaka naziva „društvena
klopka“ ili „tragedija zajedničkog delovanja“. Ukratko, reč
je o sledećem: kada pojedinci nešto rade sami za sebe
kratkoročno je sve u redu, ali kada mnogo ljudi radi nešto
zajedno, dugoročno sve ode do đavola. To često znači
uništavanje zajedničkih izvora zato što ih previše
iskorišćavamo, na primer kada pecamo toliko da riblji fond
ne stiže da se obnavlja. Nešto slično postoji i u ekonomiji, a
zove se „spoljni negativni efekt“. To je u suštini posao koji
je obema stranama doneo korist, ali nosi i troškove koji će
se naplatiti drugde, od nekoga ko uopšte nije ni učestvovao
u poslu. Klasičan primer za to je zagađenje životne sredine;
ako kupite nešto od fabrike, to je dobro i za vas i za
proizvođača, ali može biti štetno za ljude koji žive nizvodno
od toka otrovnog otpada koji fabrika ispušta.
Ova grupa međusobno povezanih grešaka odgovorna je
za lavovski deo ljudskih gluposti u svim sistemima, od
zadružnog do kapitalističkog, i povodom problema koji
mogu biti ogromni kao što su klimatske promene ili sitni
kao deljenje računa u restoranu. Znamo da ne valja kada
baš svi smanjuju iznos koji su dužni, ali ako to svi rade, ne
želimo jedini da budemo na gubitku. Zato slegnemo
ramenima i kažemo: „To nije moj problem, drugar.“
Naša druga najčešća greška su predrasude – naša
sklonost da delimo svet na „nas“ i „njih“ i da smesta
poverujemo u sve najgore o „njima“, ko god oni bili.
Tu se sve naše kognitivne pristrasnosti okupe na žurki
licemerja: delimo svet prema obrascima koji možda ne
postoje, donosimo brzoplete zaključke na osnovu prvog