Page 33 - Tom Filips - Ljudski rod
P. 33
P
re oko trinaest hiljada godina u Plodnom
polumesecu u drevnoj Mesopotamiji ljudi su počeli
da se ponašaju drugačije. Danas bismo rekli da su
„menjali su svoj stil života“, ali u njihovom slučaju to nije
značilo da su smanjili unos ugljenih hidrata i učlanili se u
teretanu. Naime, umesto da, prema dotadašnjoj tradiciji,
odlaze u potragu za hranom, smislili su kako da hrana dođe
kod njih. Počeli su da seju i sade.
Nastanak poljoprivrede neće samo olakšati ljudima da
dođu do obroka; potpuno će preokrenuti društvo i
promeniti prirodni svet oko nas. Pre poljoprivrede bilo je
uobičajeno da se ljudske grupe kreću za hranom sa
smenama godišnjih doba. No, kada vam negde raste tovar
pirinča ili žita, morate da ostanete u blizini i da se brinete o
usevima. Tako su nastala stalna naselja, sela, a nešto
kasnije i gradovi. Naravno, i sve što uz to ide.
Poljoprivreda je očigledna bila tako pametna ideja da je
nastala na mnogo različitih mesta nezavisno, u hiljadu-dve
godina na različitim kontinentima – u Mesopotamiji,
Indiji, Kini, Srednjoj Americi, a možda i drugde. No, postoji
škola mišljenja koja kaže da poljoprivreda vlasti podsticala
je ljude da se sele na zapad i obrađuju zemlju, a doseljenici
su besplatno dobijali komade zemlje širom Velike ravnice.
Na nesreću, do početka veka gotovo sva zemlja pogodna za
poljoprivredu – u suštini komadi dobro snabdeveni vodom