Page 33 - Tom Filips - Ljudski rod
P. 33

P
               re  oko  trinaest  hiljada  godina  u  Plodnom
               polumesecu u drevnoj Mesopotamiji ljudi su počeli
               da se ponašaju  drugačije.  Danas  bismo rekli  da su
          „menjali su svoj stil života“, ali u njihovom slučaju to nije
          značilo da su smanjili unos ugljenih hidrata i učlanili se u
          teretanu. Naime, umesto da, prema dotadašnjoj tradiciji,
          odlaze u potragu za hranom, smislili su kako da hrana dođe
          kod njih. Počeli su da seju i sade.
             Nastanak poljoprivrede neće samo olakšati ljudima da
          dođu  do  obroka;  potpuno  će  preokrenuti  društvo  i
          promeniti prirodni svet oko nas. Pre poljoprivrede bilo je
          uobičajeno  da  se  ljudske  grupe  kreću  za  hranom  sa
          smenama godišnjih doba. No, kada vam negde raste tovar
          pirinča ili žita, morate da ostanete u blizini i da se brinete o
          usevima.  Tako  su  nastala  stalna  naselja,  sela,  a  nešto
          kasnije i gradovi. Naravno, i sve što uz to ide.
             Poljoprivreda je očigledna bila tako pametna ideja da je
          nastala na mnogo različitih mesta nezavisno, u hiljadu-dve
          godina  na  različitim  kontinentima  –  u  Mesopotamiji,
          Indiji, Kini, Srednjoj Americi, a možda i drugde. No, postoji
          škola mišljenja koja kaže da poljoprivreda vlasti podsticala
          je ljude da se sele na zapad i obrađuju zemlju, a doseljenici
          su besplatno dobijali komade zemlje širom Velike ravnice.
          Na nesreću, do početka veka gotovo sva zemlja pogodna za
          poljoprivredu – u suštini komadi dobro snabdeveni vodom
   28   29   30   31   32   33   34   35   36   37   38