Page 25 - Tom Filips - Ljudski rod

informacija na koje vredi obratiti pažnju je čista kocka.
I to nije ono najgore. Otpor našeg mozga prema ideji da
je možda omašio ide mnogo dublje. Kad jednom donesemo
odluku, počnemo da je sprovodimo u delo i vidimo da sve
kreće naopako, sigurno ćemo se predomisliti, pomislili
biste. Ha, ha ha! Ne. Postoji nešto što se zove sklonost ka
podršci izbora. To je u osnovi sledeće: kada odlučimo šta
ćemo da preduzmemo, držimo se stava da je to pravi izbor
kao davljenik za slamku. Čak i premotavamo u glavi kako i
zašto smo doneli tu odluku, pokušavajući da se opravdamo.
U bezazlenom slučaju završavamo tako što bolno
hramljemo naokolo u novim cipelama i ubeđujemo
svakoga da u njima izgledamo „moćno, ali primamljivo«.
Teži oblik je kad ministri uporno tvrde da pregovori teku
dobro i da je ostvaren izuzetan napredak iako je sasvim
očigledno da je sve otišlo dođavola. Odluka je donesena i
sigurno je ispravna kad smo je mi doneli.
Postoje čak i neki dokazi da će ljudi pod izvesnim
okolnostima, kad im kažete da greše – čak i ako im strpljivo
pokažete dokaze koji jasno pokazuju zašto greše – zapravo
još jače verovati da su u pravu. Suočeni s onim što im deluje
kao otpor postaju tvrdoglavi i još jače se drže svog uverenja.
Zbog toga su svađa sa stricem rasistom na Fejsbuku ili
odluka da se posvetite novinarstvu poduhvati često
unapred osuđeni na propast, pašćete zbog njih u očajanje i
svi će vas mrzeti.
Ništa od svega ovoga ne znači da ljudi nikada ne mogu
da donesu razborite odluke na osnovu korisnih informacija
– očigledno mogu. Hoću da kažem, evo, vi čitate ovu knjigu,
na kraju krajeva. Čestitam, vi odlično rasuđujete! Stvar je
samo u tome što nam naš mozak često stavlja na put
izuzetno brojne prepreke misleći sve vreme da nam
pomaže.
Naravno, ako sami rđavo donosimo odluke, još je gore
kada odlučujemo s drugima. Mi smo društvena stvorenja i