Page 29 - Tom Filips - Ljudski rod
P. 29
čega se setimo, pozivamo se samo na dokaze koji
potkrepljuju naš stav, očajnički pokušavamo da se
uklopimo u grupu i ubeđeni smo u sopstvenu nadmoć bez
naročitog razloga.
(To se ogleda i u ovoj knjizi, i to na više načina. Iako je
ovo istorija ljudskih neuspeha, uz retke izuzetke zapravo je
istorija neuspeha muškaraca, a najčešće belih muškaraca.
Razlog je to što su samo oni imali prilike da pokušaju i
omanu. Načelno nije dobro da se istorijska knjiga gotovo
isključivo bavi delima belih matoraca, ali s obzirom na
temu ove knjige, prihvatamo odgovornost.)
Najzad, naša želja da se uklopimo u masu znači da smo
krajnje podložni modnim krikovima, ludilu za nečim i
manijama svih vrsta – kratkotrajnim bleštavim opsesijama
koje obuzimaju društvo i oduzimaju razum. Te opsesije
mogu biti različite. Neke su čisto telesne, na primer
neobjašnjiva manija igranja koja je puna tri stoleća
povremeno drmala Evropu u Srednjem veku: stotine
hiljada ljudi obuzimao je nagli i neodoljivi poriv da igraju,
često do smrti.
Druge manije su finansijske, pošto se naša žudnja za
novcem meša sa željom da pripadamo grupi, pa verujemo
u svaku priču o bogaćenju na brzinu koja se pojavi. (U
Londonu je 1720. zavladala takva groznica zanimanja za
ulaganje u Južna mora da je jedna grupa dovitljivaca uspela
da prodaje deonice opisane kao „Kompanija za izvođenje
veoma unosnog poduhvata, ali niko ne zna kakvog“.) Tako
nastaju finansijski mehuri od sapunice – kada utisak o
vrednosti nečega daleko premaši stvarnu vrednost. Ljudi
ulažu u to ne obavezno zato što misle da u to vredi ulagati,
nego zato što, dok god drugi misle da to nešto vredi, mogu
da zarade. Naravno, vremenom mehur pukne, mnogi ljudi
izgube mnogo novca, a ponekad propadnu privrede čitavih
zemalja.
Druge manije su talasi masovne panike, često