Page 26 - Tom Filips - Ljudski rod

zaista, ali zaista ne volimo da se razlikujemo od grupe. Zbog
toga često i postupamo protiv zdrave pameti samo da
bismo se uklopili.
Zbog toga postoji kolektivno razmišljanje – kada jedna
vladajuća ideja u grupi nadvlada sve ostale, a protivljenje
se odbacuje ili se nikad i ne izgovori jer zbog društvenog
pritiska niko ne želi da bude onaj koji kaže: „Ovaj, nisam
baš siguran da je to najpametnije.“ To je razlog zbog kog
lakomisleno pristupamo grupnim pokretima ili
događajima: to što vidimo da drugi ljudi nešto rade ili u
nešto veruju povećava našu želju da se priključimo, da
postanemo deo mase. Kad vas je u detinjstvu mama pitala:
„A ako sva druga deca skoče s mosta, hoćeš li i ti?“, iskren
odgovor bi glasio: „Pa, verovatno hoću, da.“
Najzad, tu je i činjenica da – bez uvijanja – mislimo da
smo sjajni, a zapravo uopšte nismo. Možete to zvati
nadmenost, bahatost, možete reči da je to kretenski, ali
istraživanja pokazuju da mi daleko precenjujemo
sopstvene sposobnosti. Ako zatražite od učenika ili
studenata da predvide kako će završiti godinu, velika
većina smestiće sebe u gornjih dvadeset odsto. Jedva da će
neko kazati: „Pa, verovatno negde ispod proseka“, (najčešći
odgovor je zapravo da neće biti u prvih deset odsto, ali da
će ući u prvih dvadeset odsto, što je razmetljiva verzija
poručivanja druge najjeftinije čaše vina.)
Postoji jedan veoma poznat kognitivni problem zvani
Daning-Krugerov efekt. Osim što zvuči kao odličan naziv za
progresivnu rok-grupu iz sedamdesetih, mogao bi da bude
svetac zaštitnik ove knjige. Ovu pojavu prvi su opisali
psiholozi Dejvid Daning i Džastin Kruger u članku:
„Nevešti i toga nesvesni: Kako teškoće u uviđanju
sopstvene nesposobnosti vode do samoprecenjivanja", a
ona dokazuje nešto što svako može da prepozna iz
sopstvenog života. Ljudi koji su u nečemu zaista dobri često
su skromni, dok ljudi bez veštine i dara u nečemu daleko