Page 45 - Tom Filips - Ljudski rod
P. 45
A zabrljali su zato što su, trudeći se da sagrade bolje
kuće, bolje spomenike i bolju infrastrukturu za postavljanje
statua, sekli šume, možda ne shvatajući da se to drveće neće
obnoviti, sve dok odjednom šuma više nije bilo. Bio je to
vrhunski primer tragedije zajedničkog delovanja. Niko ko
je posekao jedno drvo nije bio odgovoran za nevolje sve dok
nije bilo prekasno, a tada su svi bili odgovorni.
Posledice po ostrvsko društvo bile su razorne. Bez
drveća nisu mogli da prave čamce iz kojih su pecali na
pučini; nezaštićeno tlo bez korenja erodiralo je od vetra i
kiše, postalo je neplodno i izazivalo klizišta koja su brisala
čitava sela; za vreme hladnih zima ostrvljani su morali da
lože preostalo zelenilo kako bi se ugrejali.
Dok se sve pogoršavalo, otimanje grupa za preostale
izvore se pojačavalo. Po svemu sudeći to je dovelo do
tragičnog, ali čudnovato predvidljivog ishoda, s obzirom na
to kako se ljudi ponašaju kad su u očajničkom položaju,
žude za društvenim ugledom, dizanjem morala ili za samo
malo uveravanja da nisu načinili stravičnu grešku. Nisu
prestajali. Zapravo, nastavili su s još večim žarom. Narod
Rapa Nui po svemu sudeći bacio se na izradu sve većih
statua zato što... pa, ljudi to uvek rade kad se nađu pred
problemom, a strepe da neće moći da ga reše. Poslednje
statue isklesane na ostrvu nisu nikad izašle iz kamenoloma,
a druge leže isprevrtane – nikad nisu stigle na odredište jer
je čitav posao obustavljen.
Polinežani nisu bili ništa manje pametni nego vi ili ja;
nisu bili ni primitivni ni nesvesni svog okruženja. Ako
mislite da je društvo suočeno s mogučom propašću životne
okoline, a ne obraća pažnju na to i nastavlja da radi ono što
je opasnost i izazvalo, pomalo budalasto, onda, pa, dobro
jutro. Možda bi, znate, trebalo da pogledate malo oko sebe?
(Zatim, molim vas, smanjite grejanje i počnite da
reciklirate.)
U Slomu Džared Dajmond razmišlja o ovom pitanju:
