Page 41 - Tom Filips - Ljudski rod

vodenih tokova (do te mere da su o tome napisane i pesme).
„Mi smo već sprovodili mere neophodne za čišćenje reke
kad je izbio požar“, požalio se jedan.
Na kraju krajeva, Kajahoga čak nije bila jedina reka u
SAD koja se u to vreme zapalila. Reka Bafalo zapalila se
1968, godinu dana pre Kajahoge, a reka Ruž u Mičigenu
planula je svega nekoliko meseci posle, u oktobru 1969.
(„Za ime sveta, kad vam se reka zapali to znači da imate
nevolja", zavapio je list Detroit fri pres posle požara.)
Kajahoga čak nije jedina reka u Sjedinjenim Državama koja
se zapalila više puta – u devetnaestom veku reka Čikago
plamtela je toliko redovno da se stanovništvo okupljalo da
je gleda kao vatromet za Dan nezavisnosti – mada svakako
zauzima prvo mesto za najčešće zapaljenu reku u kategoriji
„Reke Severne Amerike“..
Ipak, priča o plamtećoj reci obavila je zadatak i
podstakla zemlju na delo. Tek rođeni pokret za zaštitu
životne sredine, već podstaknut knjigama kao što je Nemo
proleće Rejčel Karson iz 1962, počeo je da zbija redove
(sledeće godine Dan zemlje obeležen je prvi put). Kongres
je primoran da nešto preduzme, pa je 1972. doneo Zakon o
čistoj vodi. Postepeno se stanje američkih vodenih tokova
popravilo, do te mere da se sada retko pale. U retkom
primeru srećnog kraja priče u ovoj knjizi, ljudi su zaista
uradili ono što su morali da poprave stvar i, ha ha ha, nema
teorije da će Trampova vlada ikada pokušati da obori
standarde čiste vode jer je zabrinuta da industriji nije
dozvoljeno da zagađuje reke u dovoljnoj meri. (Stavlja prst
na uvo). Oh, upravo mi javljaju da je vlada tačno to učinila.
Zapaljene velike vodene mase možda su krajnje
dramatičan primer nepogrešive sposobnosti ljudi da se late
prirodnog sveta oko sebe i pokvare ga, ali nisu i jedini. Svet
je pun primera da pravimo brljotine gde god da se nađemo.
Jeste li znali da u Meksičkom zalivu postoji prostrana
„mrtva zona? To je ogromna perjanica uglavnom uništenog