Page 42 - Tom Filips - Ljudski rod

mora, a širi se od oblasti u kojima su veštačka đubriva,
cedeći se s poljoprivrednog zemljišta juga Sjedinjenih
Država izazvala masovno cvetanje algi, pa su alge
pobesnele, isisavaju kiseonik iz vode i ubijaju sve što nisu
alge. Svaka čast, ljudi!
Treba spomenuti i našu sklonost da naprosto bacimo
ono što nam ne treba ne razmislivši o tome da to mora
negde da završi. Tako smo dobili ogromno elektronsko
smetlište, Guej, u Kini, zloglasno groblje neželjenih sprava,
brdo zastarelih laptopova i prošlogodišnjih pametnih
telefona površine od preko pedeset kvadratnih kilometara.
Teoretski, Guej se bavi reciklažom, što je dobro. Na nesreću
(donedavno) bio je takođe i pakao na zemlji: guste
perjanice crnog dima prekrivale su nebo, otrovni teški
metali prodirali su i u zemlju i u ljude jer se otpad pere
hlorovodoničnom kiselinom, a nadaleko je zaudaralo na
spaljenu plastiku. (Tako je bilo dok kineska vlada nije
prošle godine donela oštrije zdravstvene i bezbednosne
propise – pošto je jedan stanovnik rekao novinarima da se
kvalitet vazduha znatno poboljšao. „Sada se miris izgorelog
metala oseća samo kad ste vrlo blizu", rekao je Jeng
Lisjuen.)
Možda je najupečatljiviji primer Veliki pacifički vrtlog
otpada. Gotovo je poetično što se usred okeana nalazi
ogromna uskovitlana deponija onoga što smo nehajno
bacili. To smetlište je površine Teksasa, a struje
Severnopacifičkog prstena stalno ga vrte po pučini. Nastalo
uglavnom od mikroskopskih čestica plastike i komadića
odbačene opreme za ribolov, to smetlište se ne vidi golim
okom, ali za morska stvorenja je i te kako stvarno. Otkako
smo počeli masovno da koristimo plastiku, procenili su
naučnici nedavno, proizveli smo preko osam hiljada i trista
miliona tona plastike. Od toga smo bacili šest miliona i
trista hiljada tona, i ta plastika sada leži po površini zemlje.
Bravo, ljudi!