Page 43 - Tom Filips - Ljudski rod

No, ako želite najdirljiviji primer toga kako ljudi mogu
bez namere da unište sopstveno stanište, morate da čujete
nešto o ostrvu prekrivenom ogromnim kamenim glavama.

Izgubljene glave

Kad su se prvi Evropljani iskrcali na Uskršnje ostrvo
1772. (bila je to holandska ekspedicija i tragala je za
navodno neotkrivenim kontinentom koji uopšte ne postoji,
idioti jedni), bili su potpuno zbunjeni. Kako je ovaj mali,
krajnje izolovani polinezijski narod, bez ikakve savremene
tehnologije i bez drveća, uspeo da podigne ogromne
prefinjeno isklesane statue – neke su visoke preko dvadeset
metara i teške gotovo devedeset tona – koje pokrivaju
velike delove njihovog ostrva?
Holanđani po svemu sudeći nisu dugo ostali
zabezeknuti, nego su se brzo latili uobičajenih evropskih
poslova, naime ubijanja brojnih urođenika posle niza
nesporazuma. Tokom sledećih nekoliko decenija kasniji
posetioci iz Evrope takođe su radili ono što Evropljani rado
čine na mestima koja su upravo „otkrili«, na primer
donosili su nove smrtonosne bolesti, otimali starosedeoce i
odvodili ih u ropstvo i načelno prevaspitavali boga u njima.
(Vidi kasnije poglavlje o kolonijalizmu.)
Sledećih nekoliko stoleća belci su izmišljali razne teorije
o tome kako su te tajanstvene statue mogle da niknu na
ostrvu naseljenom „primitivnim« ljudima; većina je
govorila o neverovatnim prelascima okeana s dalekih
kontinenata, a neke teorije čak i o vanzemaljcima. („To su
sigurno uradili vanzemaljci«, veoma je omiljeno i
očigledno krajnje razborito objašnjenje za zagonetne stvari
koje su napravili ne-belci i kakve belci nisu mogli ni da
zamisle.) Odgovor na ovo pitanje je, naravno, sasvim
očigledan: Polinežani su ih postavili tamo.