Page 60 - Tom Filips - Ljudski rod

izazvanu ljudskim dejstvovanjem koja traje i danas –
nastao je isključivo usled hira.
Ono što je Šeflin uradio jednog hladnog dana 1890.
godine završilo se širenjem bolesti, uništavanjem useva
vrednih stotine miliona dolara svake godine i čak šmrču
šezdeset dvoje ljudi u avionskoj nesreći. To je prilična šteta
za nekoga ko je samo pokušavao da se razmeće time što je
veliki obožavalac Šekspira.
Šeflin je bio imućni njujorški proizvođač lekova, ali
uprkos tome što ta struka ima ogroman potencijal za
izazivanje štete, njegov doprinos razaranju životne sredine
nije potekao iz posla, nego iz hobija. Bio je usrdni sledbenik
dva modna trenda svog vremena – potpune posvećenosti
Šekspirovim delima i premeštanja živih vrsta u nove
sredine.
U to doba zapadna kultura ponovo je otkrivala Šekspira
i oduševljavala se njim do te mere da je Bard u popularnoj
kulturi dosegao status kakav danas otprilike ima Bijonse. U
isto vreme, na osnovu francuske ideje, grupe zvane
„društva za prilagođavanje“ nastajale su širom zapadnog
sveta – grupe imućnih dobročinitelja posvećenih uvođenju
stranih vrsta biljaka i životinja u svoje zemlje. (Bilo je to
mnogo godina pre nego što su ljudi shvatili koliko je to
grozna ideja.)
Šeflinova greška proizašla je iz činjenice da je bio
predsednik Američkog društva za prilagođavanje sa
sedištem u Njujorku, kao i vatreni obožavalac Šekspira.
Zbog toga je smislio divan, čudnovat plan: nema boljeg
načina da se oda počast najvećem pesniku engleskog jezika,
mislio je, nego da se u Ameriku uvede svaka vrsta ptice
spomenuta u Šekspirovim delima. Američko društvo za
prilagođavanje dalo se na posao.
U početku su doživeli niz neuspeha: ptice kao što su
ševa, zimovka ili drozd puštene su u prirodu (ili makar u
grad), ali nisu se zapatile i godinu-dve kasnije izumirale su