Page 57 - Tom Filips - Ljudski rod

nekoliko vrsta tamo, mislimo mi. Tako će sve biti bolje. U
tom trenutku Neželjene Posledice se sastaju s drugarima
Efektom Domina i Slapovima Neuspeha i organizuju žurku
u čast nadmenosti.
Kad su komunisti pod rukovodstvom Mao Cedunga
preuzeli vlast u Kini krajem 1949, zemlja se nalazila usred
zdravstvene krize. Besnele su razne zarazne bolesti, od
kolere preko kuge do malarije. Da bi se ostvario Maov cilj
munjevitog preobražaja Kine od uglavnom poljoprivredne
zemlje tek izašle iz feudalizma u savremenu industrijsku
silu, nešto je moralo da se preduzme.
Neka rešenja bila su očigledna i razumna – programi
masovne vakcinacije, poboljšanje kanalizacionih sistema i
slično. Nevolje su počele kad je Mao odlučio da za patnje
Kine okrivi životinje.
Komarci prenose malariju, pacovi prenose kugu; to se
nije moglo poreći. Tako je nastao svenarodni plan za
smanjenje broja komaraca i pacova. Nažalost, Mao se tu
nije zaustavio. Da je pokrenuo samo kampanju „Dve
napasti“ možda bi se sve završilo kako treba. No, odlučio je
(ne trudeći se da, na primer, pita stručnjake za savet ili
nešto slično), da doda još dve napasti. Treba zatrti muve jer
su muve nesnosne. A četvrta napast? Vrapci.
Vrapci su štetni, mislilo se, jer jedu žitarice. Jedan
vrabac godišnje pojede i do četiri i po kilograma zrnevlja –
zrnevlja koje bi se moglo upotrebiti za prehranu
stanovništva Kine. Kineske vođe su sele i izračunale da bi
svakih milion ubijenih vrabaca značio dovoljno hrane za
šezdeset hiljada ljudi. Ko bi mogao tome da se usprotivi?
Kampanja „Četiri napasti" pokrenuta je 1958. i
predstavljala je izuzetan napor. Čitava zemlja izlepljena je
plakatima sa zahtevom da svaki građanin, od najmlađeg do
najstarijeg, izvrši svoju dužnost i pobije koliko god može
vrabaca. „Ptice su", bilo je objavljeno, „javne životinje
kapitalizma". Ljudi su naoružavani svim i svačim, od