Page 62 - Tom Filips - Ljudski rod

očuvanju prirode zemlje nenamerno pomogla da se ta
priroda dramatično promeni. Zato što je, postepeno, broj
čvoraka počeo da raste. I raste. I raste.
Posle manje od deset godina postali su uobičajena
pojava u Njujorku. Do dvadesetih godina prošlog veka
proširili su se po čitavoj zemlji. Do pedesetih stigli su u
Kaliforniju. Danas oko dvesta miliona tih malih
nasrtljivaca živi širom Severne Amerike i mogu se naći
svuda od Meksika do Aljaske.
Čvorak je postao, kako se izrazio Njujork tajms, „jedna
od najskupljih i najnesnosnijih ptica na našem
kontinentu", ili, kako ga je jednom opisao Vašington post,
„verovatno najomraženija ptica Severne Amerike." U
ogromnim jatima, ponekad i od milion primeraka, čvorci
uništavaju useve, pustoše jednako i polja žita i polja
krompira i prazne skladišta žitarica. Agresivni su, izbacuju
starosedelačke ptice iz njihovih gnezda i pomažu širenje
raznih životinjskih i ljudskih bolesti, od gljivičnih infekcija
do salmonele. Svuda ostavljaju izmet koji odvratno
zaudara.
Ogromna jata čvoraka predstavljaju opasnost i za
vazdušni saobraćaj – u Bostonu je 1960. oko deset hiljada
čvoraka naletelo na avion koji je poleteo s aerodroma
„Logan“, uništilo mu motore i oborilo ga. Poginulo je
šezdeset dvoje putnika, a samo desetoro je preživelo.
Čvorci su napast, opasni su po zdravlje i značajno
koštaju poljoprivredu Severne Amerike. Jedini razlog što se
uopšte nalaze na tom kontinentu jeste to što je jedan fini
tip iz više srednje klase bio suviše zanesen svojim hobijem
i nije stao da razmisli o mogućim posledicama. Da su ga
zanimali trčanje, varenje domaćeg piva ili slikanje akvarela,
ništa od svega ovoga ne bi se dogodilo.
S vedrije strane, pretpostavljam, čvorci ne dozvoljavaju
insektima da se namnože, zar ne?