Page 56 - Tom Filips - Ljudski rod

evropskih pčela je pobeglo i nastanilo se u Brazilu. Matice
su ne praveći nikakvu razliku počele da se pare sa svim
mužjacima na koje su naišle i s različitim vrstama stvorile
su nova hibridna svojstva. Ove nove „afrikanizovane“ pčele
munjevito su se raširile po Južnoj Americi, zatim po
Srednjoj Americi i najzad su ušle u Sjedinjene Američke
Države. One su sitnije i imaju manje otrova od starijih vrsta
pčela, ali daleko agresivnije brane košnice – ubijaju i do
deset puta više. Čak hiljadu ljudi je umrlo od tih uboda,
zbog čega su ove pčele dobile nadimak „pčele-ubice“. Što
nije baš pošteno. One su samo neshvaćene.
Ipak, ostaje činjenica da smo mi ljudi na vrlo bolan
način naučili da su ekosistemi zamršeni i da će nam se
petljanje s prirodom uvek obiti o glavu, pa vredi navesti dva
najpoznatija primera. Na različitim krajevima sveta, u
razmaku od nekoliko decenija, jedan fanatični diktator i
jedan osobenjak privržen književnosti načinili su istovetne
greške s dalekosežnim posledicama. Obe greške potekle su
iz istog izvora: obojica su teško potcenili ptice.

Nikad ne potcenjujte ptice, deo prvi:
jedna napast previše

Kampanja „Četiri napasti« Mao Cedunga svakako je
najlogičnija potpuno uspešna mera politike javnog zdravlja
svih vremena. Okupila je sve slojeve društva, zadati ciljevi
daleko su premašeni – a polovina tih ciljeva svakako je
značajno poboljšala opšte zdravlje naroda Kine. Dva od
četiri nije loše, pomislili biste.
Nevolja je u tome što je četvrti cilj izazvao smrt desetina
miliona ljudi.
Uzrok problema je ponovo bilo to što ljudi nisu shvatali
da su ekosistemi složeni i nepredvidljivi. Ma daj, samo
ćemo da dodamo neku vrstu ovde i možda uklonimo