Page 58 - Tom Filips - Ljudski rod

mlatilica za muve do karabina, a đaci su obučavani kako da
upucaju što je više moguće vrabaca. Oduševljene mase
izlazile su na ulice mašući zastavama i priključivale se ratu
protiv vrabaca. Uništavala su se vrapčija gnezda, gazila su
se vrapčija jaja, a stanovništvo je lupalo u lonce i šerpe da
ih otera s grana i ne da im da predahnu dok ne popadaju
mrtvi od umora. Procenjuje se da je samo u Šangaju gotovo
dvesta hiljada vrabaca izgubilo život prvog dana rata.
„Nijedan ratnik neće biti povučen", pisalo je u listu Ženmin
žibao, „dok se ne pobedi u bici."
Pobeda je zaista i izvojevana. U pogledu ostvarenja
zacrtanih ciljeva, bila je pravi trijumf – ogromna pobeda
čovečanstva nad silama sitnih životinja. Procenjuje se da je
tokom kampanje „Četiri napasti« pobijeno milijardu i po
pacova, jedanaest hiljada tona komaraca, sto hiljada tona
muva – i oko milijardu vrabaca.
Nažalost, uskoro je postalo jasno u čemu je nevolja s
ovim. Tih milijardu vrabaca nije jelo samo žitarice. Jeli su i
insekte. Naročito skakavce.
Odjednom oslobođeni milijarde grabljivaca koji su
držali njihov broj pod kontrolom, kineski skakavci počeli su
da slave kao da je svakog dana Nova godina. Za razliku od
vrabaca koji bi ponekad kljucnuli poneko zrno, skakavci su
uništavali useve Kine u ogromnim nemilosrdnim
proždrljivim oblacima. Godine 1959. jedan pravi stručnjak
(ornitolog Co Sinčeng, koji je pokušavao da upozori ljude
da je to vrlo rđava ideja) najzad je uspeo da nađe slušaoce,
pa su vrapce na zvaničnom spisku napasti koje treba ubiti
zamenile stenice. No, do tada je bilo prekasno; kad jednom
pobijete milijardu vrabaca ne možete tek tako da ih
nadomestite.
Da budemo jasni, zatiranje vrabaca nije bilo jedini
uzrok velike gladi koja je pogodila Kinu između 1959. i
1962; reč je o savršenom sklopu užasnih odluka. Prelazak
po naređenju Partije s tradicionalne zemljoradnje od koje